Prijateljstva su super – onda kada ih želite. Samo, nekad se desi da vas neko prati unaokolo (po školi, recimo), uporno pokušava da se druži s vama, a vas ta osoba jednostavno ne interesuje. Nije vas ničim povredila pa da budete agresivni, ali biste stvarno voleli da prestane da se mota oko vas.
Konkretan primer? U vaše odeljenje je došla nova devojka. Iz nekog razloga, „zakačila“ se baš za vas. Prati vas kud god da krenete, pokušava da priča s vama (niste zainteresovane), stane uz vas i vaše drugarice, i tako stalno. Nije agresivna, samo vam je bez veze da vas tako stalno prati. Ne znate ni zašto to radi, uopšte ne izgleda kao neko ko je „u istom fazonu“ kao vi i vaše drugarice, zašto je onda vas odabrala? U nekom trenutku ste joj slučajno videli roditelje, i oni vam izgledaju nekako uvrnuto (verovatno je uvrnuta na njih). Ne znate šta biste s njom – ne zanima vas kao društvo, a opet, nikada nikog nije uvredila, nije neprijatna prema bilo kome, žao vam je da samo dreknete na nju da se makne već jednom od vas, mada povremeno poželite da učinite baš to.
U ovakvom slučaju, mogla bi da bude dobra ideja pokušati s prijateljskim pristupom. Ta devojka je, kao neko nov u odeljenju, verovatno usamljena – i, ako uporno prati baš vas, verovatno misli da ste baš „kul“ i super. A možda nije baš društvena, možda ne ume s ljudima, i ne zna kako da vam priđe na neki način koji bi se vama dopao. Nije u fazonu vas i vaših drugarica, pa šta? To ne znači da je loša osoba – a ne mora da znači ni da bi vam bila nezanimljiva, ako biste je podstakle da se malo otvori. Što se njenih roditelja tiče, pa, možda i vaši roditelji nekom deluju uvrnuto, a devojka sasvim sigurno nije kriva što su joj roditelji ovakvi ili onakvi.
Pokušajte. Postavite se prijateljski prema njoj, pričajte s njom, raspitujte se o njenim interesovanjima i pažljivo slušajte odgovore, pričajte joj čime se sve vi i vaše drugarice zanimate… Uopšte nije nemoguće da otkrijete da je ona zanimljiva osoba i dobra drugarica, i da i vaša „ekipa“ bude obogaćena. U razgovoru s njom naučićete dosta toga o onome što nju zanima – ukoliko i dalje budete mislile da ona jednostavno nije za vas i vaše drugarice, da nemate dovoljno toga zajedničkog, kad je bolje upoznate, moći ćete da joj predložite neke druge ljude iz vaše škole, one s interesovanjima sličnim njenim. I tako nećete ispasti nimalo grube (nije ni njoj lako, sama je u novoj sredini, kako bi vama bilo?), pomoći ćete joj da nađe prijatelje, i tada ni ona neće osećati potrebu da prati baš vas.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Joj, samo da prokomentarišem da ja imam jednu „čudakinju“ koja me prati i vrlo mi je nepijatno, jer kud god ja krenem, on je tu.
Pa dobro, nije loše, ali ne razmišljaju tako svi. Neko neće tako uraditi, već će je oterati. Znate kako kažu „S kim si, takav si“.
E, da, i ja sam neka „čudakinja“ kad vam dosađujem sa svim tim komentarima sve vrijeme od skoro godinu dana, svakog dana još malo. Ipak, šta je to biti čudan na svoj način – biti svoj možda, na svoju ruku ili razlikovati se malo, odskakati, štrčati od drugih, nečim, bilo čim od okoline. Predlažem da uronimo u knjigu Nika Hornbija koju sam upravo upolovila i neću nikome pokvariti zadovoljstvo, jer još ne znam šta se, u stvari, dešava sa takvim osobama kao što je dječak u ovoj knjizi „Sve o dječaku“. Možda da ga upoznamo, a ne bježimo ili nešto drugo, od njega? Ima i film sa Hju Grantom, ako neko više voli.