Prići devojci ili prići momku ako vam je dojadilo da čekate ili jednostavno volite da same preuzmete inicijativu, nikada nije lako – treba skupiti hrabrost, treba smisliti način da delujete simpatično, "kul", privlačno, šta god, i uvek je tu strah od odbijanja. I onda stvarno zaboli kad vas neko ismeje jer vam pristup baš i nije najoriginalniji.
Nije nimalo lako smisliti nešto stvarno originalno. Treba se potruditi da se ne koriste baš najotrcanije fore, svakako, ali teško da ćete uspeti da smislite nešto što nikada nikome pre vas nije palo na pamet. Evo, pokušajte – da li vam je nešto palo na pamet? Čak i ako se jeste setili nečega, vrlo je verovatno da se te iste stvari veliki broj ljudi pre vas takođe setio i upotrebio je; čak i ako to jeste nova ideja vama, sasvim je moguće da osobi kojoj prilazite nije, da je to već hiljadu puta čula. A ako je vama teško da smislite nešto baš originalno, na osnovu čega podrazumevati da će osobi vrednoj vaše pažnje to poći za rukom, i koliko je uopšte bitno da njen pristup bude nešto nikad viđeno i genijalno?
Zamislite da se vama neko jako dopadne, i svim silama se trudite da smislite način da priđete toj osobi tako da je impresionirate. I kad konačno skupite hrabrost za to, ne samo što vas odbije (ako nije zainteresovana za vas, nije, ne možete nekog naterati da želi da bude s vama) nego vas i ismeje pred svima, ismeje sav vaš trud, ponizi vas pred svima. Boli, zar ne? Što znači da to ne bi trebalo raditi ni drugima.
Da ne bude zabune, "otrcane fore" (ne mislimo na nespretan nastup, nego na baš "izlizane" fore) nisu dobra ideja jer najčešće znače da se neko nije stvarno ni potrudio da smisli nešto simpatično čime bi vas privukao, a ako se ta osoba ne trudi da vas privuče, ili očekuje da vi treba da se oduševite već samim tim što vam je prišla, onda stvarno teško da je vredna vaše pažnje. Ipak, kad neko pokušava da vam priđe, postoje i bitnije stvari od originalnosti, recimo, ta da je pristup iskren, da se toj osobi zaista dopadate i da joj je stalo da bude s vama i da vas bolje upozna. Zato, molimo vas, bez grubosti kada vam neko priđe na način koji ste već videli, s "forom" koju ste već čuli – ako vas ta osoba ne zanima, odbićete je, ali to može da se uradi i na nežniji način nego da je pred svima ponizite zbog nedostatka originalnosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Poniženje. To je čudna zvrčka i ne bi je trebalo pretjerano koristiti, a ni konsumirati u odnosu na sebe a i objasniću donekle, ne bi trebalo izlagati drugoga nečemu što ni sami nismo spremni sami da podnesemo baš u svakoj prilici. Elem, ne dešava nam se to uvijek i stvarno, možda se mi osjećamo tako, kao gubitnici cijenjenog ugleda pred svima, a poneko nije imao namjeru da nam to učini, mi se tako osjećamo poniženo ili smo se baš lijepo namjestili da nam se karte slože u skladu i neskladu sa našim očekivanjima. Ispasti da smo gubitnici kojima je ptičica odlepršala ili mi je tek tako (is)pustili a ona otišle do sljedećeg vraćanja truda, poena, tek istom mjerom… Uostalom, možemo o tim vajnim gubitnicima trenutnog ugleda do u beskraj. Šta reći o (nabjeđenim?) pobjednicima u toj igri nerava da se stekne ugled pred publikom, a koji su se ponizili da bi do uspijeća stigli? Ili ga isfingirali, sve u sjaju slavodobitnosti pa se i nama posmatračima tek takvim čine. A ruše se kao kula od karata čim ih dotaknete u pravo bolno mjesto, opet naočigled, možda i jesu pravo izbjegli poniženje, ali mi to ne znamo.