Kada se nađu pred optužbom za nešto što su učinili, recimo, pretukli su nekog iz svoje škole, mnogi će se braniti rečenicom iz naslova: nisu oni počeli sa sukobom i s ružnim ponašanjem. I potpuno će ignorisati činjenicu da su, čak i ako nisu prvi počeli, uradili nešto što nije trebalo, i neće hteti da prihvate odgovornost za sopstvene postupke.
Na primer, neko vas pred svima uvredi, i nastavi da vas vređa. Vređa i vašu porodicu. Možda vas i udari. Pošto je taj neko sa svojim društvom, ne usuđujete se da uzvratite, iz straha da ćete da nastradate. Umesto toga, sačekate da taj neko bude sam, i tada ga "olešite" od batina, da ga "naučite pameti". I, kad treba pred roditeljima i pred nastavnicima da odgovarate za ono što ste učinili (pretukli ste nekog), branite se time da niste vi počeli. Kao da je prebiti nekog u redu. A nije.
Ako vas neko napadne, a vi se branite, to je u redu (mada i tu može da bude pitanje šta je stvarno odbrana – ako vas neko jednom udari, a vi mu slomite ruku, to definitivno nije samo samoodbrana). Međutim, ako vas neko uvredi, a vi ga "patosirate šamarčinom", to nije samoodbrana, to je nasilničko ponašanje; ništa ne menja to što niste vi počeli, poneli ste se onako kako ne treba. Ili ste na uvredu uzvratili uvredom – ma koliko želeli da nekome "vratite milo za drago", nije u redu vređati ljude, pa ko god da je počeo. Vređali ste i vi i ta osoba, ta osoba treba da odgovara za svoje postupke, a vi za svoje, i to što niste vi počeli nije nikakvo opravdanje.
"Nisam ja počeo/počela!" nije opravdanje, već izgovor osobe nezrele da prihvati odgovornost za sopstvene postupke. Niste počeli, ali ste nastavili, i pri tom učinili nešto loše (uvredili nekog, udarili nekog, povredili nekog…). Nekada je neophodno braniti se, ali bi i tada povređivanje drugih ljudi, pa i onih koji su "počeli", trebalo svesti na najmanju moguću meru (onoliko koliko je pod datim okolnostima moguće), a nakon toga treba prihvatiti odgovornost za sopstvene postupke, za ono što ste učinili vi. Bez izgovora tipa "Pa i oni su" ili "Nisam ja počeo" – vi ste učinili nešto loše, i za to odgovarate. Ne odgovarate za ono što su učinili drugi, već za ono što ste učinili vi.
Zato, bez izgovora da je neko drugi počeo ili da su i drugi to radili, ako je nešto loše, onda je loše bez obzira na to ko to čini. Prihvatite odgovornost za ono što ste učinili i pokušajte da ubuduće reagujete na neki drugi način, bez nasilja, bilo verbalnog, bilo fizičkog. Na kraju krajeva, zar se ne bi i vama dopalo da neko bude kažnjen jer se loše poneo prema vama, a da vas nemaju za šta da kazne, jer niste uradili ništa loše?
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Nisam ja počeo i ko je počeo, širok pojam; na mjestu zločina nikad ne zatičete situaciju koju ste ostavili iza sebe, najčešće je različit raspored snaga iza prvog ćoška, vreba vas iza skrivenih aduta, dužeg pamćenja ili nečega što vam nije, još uvijek, oprošteno, a osveta je na djelu i tako slatka kad ste sami nespremni, iznenađeni i opušteni u neznanju. Ma, kad god sam se vratila, pojela sam g…, jer samo lijepa igra se nikad ne ponavlja, jednom je i nikad više, ili su različiti rezultati, ili vi drugačije uživate, uopšte ne. Samo ukoliko želite da začikujete zlopamćenja, pokažite se u novom svjetlu, razgolićeni, dobrodušni i s neskrivenim nadama tamo gdje ste izgubili svako povjerenje nekog prošlog a zaboravljenog puta. Kolo sreće se okreće, a mogućnost razračunavanja neograničena i ko zna šta ko sve pamti, kome se šta taloži i presipa preko ruba čaše. Mira i izmirenja nikad. Nikad nije naodmet biti na oprezu i svakom se svašta može dogoditi od „boga malih stvari“.
Ovo je lep savet, ali se može prihvatiti samo u sredini gde je domaće vaspitanje
i obrazovanje na najvišem nivou.