Neki ljudi se lako uklope u novu sredinu, neki baš i ne. Može se desiti da vi i vaše prijateljice rešite da pomognete novoj devojci koja je usred školske godine dospela u vaše odeljenje – i da vam se čini kao da vaši napori ne daju nikakve rezultate.
Recimo, ima ta nova devojka. U vaše odeljenje je dospela sredinom školske godine. I vama i vašim prijateljicama bilo je jasno da njoj sigurno nije lako, odjednom je u novoj školi, u gomili novih ljudi, vi svi već imate neka svoja prijateljstva, a ona nema nikog. A devojka deluje simpatično, nikog ne vređa, normalno se ponaša, ne deluje kao neka "ludača"… Pa ste rešile da joj pomognete. Samo…
Kada je nova devojka nasamo s vama ili s još jednom vašom bliskom drugaricom, povremeno nešto i kaže. Nije mnogo pričljiva, ali ipak nešto i kaže. Međutim, kad je cela "ekipa" tu, ona sve vreme ćuti; ako je neko nešto direktno pita, ne odbija da odgovori, ali nakon toga ne nastavi razgovor. I tako već nekoliko meseci – eto, već je i kraj školske godine, a ona nikako da se otvori i da postane pričljivija. Ne mislite da je uobražena ili tako nešto, ne deluje ni kao da je neprijateljski nastrojena, ali vam ponestaje ideja šta više da radite s njom kako bi se ona otvorila.
U principu, jedino što pomaže u takvoj situaciji je vreme i strpljenje. Ima stidljivih osoba, ima onih kojima je potrebno zaista dugo da se opuste u novom društvu, a ima i onih koji po prirodi ne pričaju mnogo, čak ni sa sopstvenim društvom. To što je ona ćutljiva ne znači da ne ceni to što se trudite oko nje; pošto se druži s vama, znači da joj se vaše društvo sviđa. Otvorenija je nasamo s vama, što znači da ume da kaže i nešto više – verovatno joj je samo potrebno više vremena kako bi se oslobodila i u većem društvu.
Budite strpljive, nastavite da se družite s njom, i vremenom će se opustiti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.