Za samopovređivanje ste sigurno čuli; možda su neki od vas to i isprobali, mada se mi iskreno nadamo da nisu. Za one koji nisu sasvim sigurni šta je samopovređivanje, to je kad sami sebe namerno povredite (ne računa se ako se slučajno posečete ili nešto slično). Oblici samopovređivanja su različiti; neki se seku manje ili više oštrim predmetom, neki se peku (za to se najčešće upotrebljavaju cigarete ili upaljač), neki progutaju nešto što nije predviđeno za gutanje (neki manji predmet oštrih ivica koji ih može povrediti)… E, sad, zašto bi neko uopšte poželeo to da uradi?
Nekada samopovređivanje služi kao način da se privuče pažnja. Nedostaje vam nečija pažnja (na primer, roditeljska), znate da je teško da će ignorisati to što imate posekotinu ili ste opečeni ili ste progutali nešto što hirurškim putem mora da se izvadi i zato namerno povredite sebe – jer vam se čini da je dobijanje pažnje i nežnosti koju želite vredno čak i trpljenja bola. Ima i onih koji time što će se povrediti pokušavaju da pokažu da su „face“ – eto, u stanju su da trpe bol. I to je način da se privuče pažnja, mada prilično neefikasan, pošto ljudi izbegavaju one koji to sebi rade, smatrajući ih čudnim i potencijalno opasnim.
U drugoj varijanti, osoba koja se samopovređuje ne traži tuđu pažnju. Takva osoba oseća veoma veliki emocionalni pritisak, emocionalni bol – i u jednom trenutku otkrije da, kada se poseče, oštar fizički bol može da joj donese emotivno olakšanje. A uzeti nož i poseći se jeste znatno brži metod nego poraditi na problemima koji uzrokuju emocionalni bol. Naravno, pošto to što ćete se poseći ništa ne može da reši, emocionalni bol će se vratiti, opet ćete se seći, i s vremenom od samopovređivanja možete postati zavisni, može se desiti da osećate da vam ništa drugo ne pomaže i da za tim metodom posežete svaki put kad ste pod stresom.
Koji god da je uzrok zbog koga se neko samopovređuje, samopovređivanje nije nikakvo rešenje. Nijedan problem neće nestati zbog toga, samo će se napraviti novi. Jedino što pomaže jeste da nađete uzrok problema zbog koga želite da se samopovredite i da onda na konstruktivan način radite na tome da otklonite taj uzrok. Sad, može se desiti da ne umete to da uradite, da nemate snage da prestanete da se samopovređujete. Ono što je u takvom slučaju najbolje uraditi jeste potražiti stručnu pomoć (pomoć psihologa) – možete pokušati sa školskim psihologom, a ako to nije dovoljno, on vam može preporučiti odgovarajuću osobu koja će vam pomoći. Ovaj problem nije nerešiv, samo je dobra ideja da pomoć potražite što pre kako bi vam što pre bilo bolje i kako biste što pre mogli da živite onako kako žive i ostali vaši vršnjaci.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.