Gledate televiziju, sami ili s roditeljima (ili s društvom). Počne neka seksi scena, nešto na šta ste ranije govorili „bljaaak!“. Međutim, takva scena vam više nije gadna; ne umete da kažete šta je to što tačno osećate, ali znate da vam nije gadno. Osećate neku čudnu napetost, može da bude u celom telu, može da bude i samo među nogama, i, ako niste vaspitani da verujete da je vaše telo odvratno i da ga nipošto ne smete dodirivati, poželite da se dodirujete tamo gde osećate napetost. Naravno, ako je neko u blizini, to nećete uraditi – pokušaćete da nekako sakrijete svoju zbunjenost onim što vam se dešava – a i ako ste sami, možda ćete se stideti da se dodirnete. Možda se i nećete suzdržati; možda ćete se dodirivati dok vas ne preplavi veoma prijatan osećaj (koji brzo prolazi). Nakon toga, počinju pitanja koja postavljate sebi.
Šta vam se to dešava? Zašto se osećate tako kako se osećate? Šta je to što radite sebi – da li je opasno, da li je to nešto nezdravo? Jeste li normalni? Da li je sa vama sve u redu? Ovakva pitanja je malo teže postaviti roditeljima – blam vas je.
Ni s prijateljima ili drugaricama nije baš lako pričati o tome (opisati im nešto toliko intimno i čudno, pa ih pitati da li misle da ste zreli za ludnicu – a šta ako se jednostavno zgade i neće više da se druže s vama?). Ako imate, recimo, 12 ili deset godina kada to počne da vam se dešava, sigurno ste zbunjeni i isprepadani. Možda vam i padne na pamet da to ima veze sa seksom, ali da nije malo prerano za to?
Da vas umirimo: s vama je sve u redu, normalni ste i zdravi. To što osećate je seksualno uzbuđenje. Može se desiti da počnete da ga osećate sa 12, deset, nekad čak i sa osam godina, a može se desiti da ga ni sa 14 još uvek ne osećate.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.