Svako bar nekad ima probleme s domaćim zadacima i učenjem. Ipak, to ne treba da vas obeshrabri, niti da vas navede da odustanete od škole i od pokušaja da imate dobre ocene – oni koji ne odustaju su oni koji kasnije uspeju u životu.
Loša ocena je nešto što se može desiti i najboljim đacima, tako da jedna ili dve loše ocene ne treba da vas navedu da paničite – a čak i da su vam sve ocene loše, panika ne pomaže, već sistematski rad na tome da gradivo naučite i da ocene popravite. Ukoliko su vam ocene loše, pokušajte da vidite zašto su takve (bili ste dekoncentrisani na kontrolnom, nikako vam tokom učenja nije uspevalo da razumete gradivo, dobili ste lošu ocenu jer niste učili ama baš ništa…), a onda, sami ili uz pomoć, radite na rešenju problema.
Domaći zadaci i učenje i kontrolni i pismeni i ispiti mogu lako da deluju kao nešto na pokretnoj traci, nešto što vam se ne radi, a kao da se nikad ne završava; koliko god da uradite, ima još da se radi. Ali, to samo znači da treba efikasno organizovati vreme tako da postignete ono što treba da se postigne. Nađite mesto za učenje i rad na domaćima na kome ćete imati mir (ni članovi porodice, ni televizija ni kompjuter ni mobilni da vam ne odvlače pažnju), odaberite metod učenja koji vam odgovara – i bacite se na posao! I, kad god je moguće, gledajte da domaće i učenje ne ostavljate za poslednji trenutak, tada ćete biti već umorni i nervozni i pod stresom jer još ništa niste uradili, a čeka vas "brdo" stvari.
Šta ako neke predmete baš mrzite? Teško da ćete navesti sebe da ih zavolite, mada možete pokušati da nađete bar nešto u njima što vam je koliko-toliko zanimljivo (i probajte da ne mrzite predmet samo zato što vam se ne dopada nastavnik koji vam predaje taj predmet). Podsetite sebe da će vam bolje ocene (iz svih predmeta, ne samo iz onih koji vam se dopadaju!) pomoći da kasnije upišete školu koju želite, a upisivanje škole koju želite će vam pomoći da se bavite poslom koji vam se dopada – poslom koji ćete obavljati tokom većeg dela svog života, pa je bolje da to bude nešto što vam se sviđa nego nešto što ćete mrzeti. Sada je vreme kada se pripremate da jednog dana radite posao koji volite, umesto da svakog dana s mržnjom idete na posao, i tako sve do penzije.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Kad učitelj očekuje od roditelja doslovnu pomoć u poduci malog školarca, jer nije u stanju, valjda, da s njim i njegovim nedovoljnim kapacitetom usvajanja gradiva, izađe na kraj, problem je koji izgleda nerješiv iz bilo čijeg ugla da se posmatra. Zašto!? Pa, zato što je opšte pravilo da je pomoć nešto sekundarno, dakle kratkog daha, samim tim nedovoljna i obično odvodi na krivi put, jer se obavezno razlikuje u metodi i postupku uopšte i od onog u školi i u gomili kad prolaziš kao neprimijetan, tek ovlaš potaknut npr. ambicijom, a najčešće zbunjen obavezama i zadacima koji su ti dobačeni kao preteško breme za naručje i naravno, glavu. Nešto u svoj toj gunguli oko nesamostalnosti obrazovnog sistema, treba i da ostane u njoj prihvaćeno i zadržano zauvijek, a ne samo ovlaš, na silu i na brzinu konzumirano i što prije zaboravljeno. Penzije nisu nikakva garancija za sretnu starost. Zadovoljstvo pozivom je ono što se svijećom traga, a možda nikad ne dosegne. Je li vrijeme i životna škola ono što nam nedostaje dok i učitelji i roditelji i djeca samo otaljavamo obaveze i gledamo kako da se dobro provedemo, drugim riječima dobro prođemo i bez ogrebotina. Kakav hedonizam, naučimo nešto, tamo gdje ga nema.