Roditelji u potpunosti žele da kontrolišu tvoj život, gde izlaziš, sa kim ideš, obavezno traže broj telefona gde mogu da te nađu, i na kraju, oni određuju sa kim ćeš da se družiš, jer oni „znaju ko tebi najviše odgovara“. Tretiraju te kao 10-godišnje dete. Normalno je da se roditelji brinu za tebe i da ih zanima ko su tvoji drugovi, ali ne treba preterivati.
Poverenje je bitno, to je nešto na čemu treba da se radi. Ako toga nema, samo ti fali da te špijuniraju posle škole ili da te zivkaju svuda. Uspostavi takav odnos sa roditeljima da osete i samim tim budu sigurni da ti sam(a) možeš da znaš ko je i šta je dobro za tebe. Upoznaj roditelje sa svojim društvom, dobro, ne možeš sa celim, ali barem sa glavninom. Dovedi svoje drugove kući. Ljude koji su ti bliski, sa kojima delite iste aktivnosti, zanimacije ili način života. Ne mora da bude žurka na kojoj će se svi ponašati onako kako se obično ne ponašaju. Pozovi drugove na čaj, kafu i neka se tu slučajno nađu i tvoji roditelji (onako, da bi osmotrili situaciju).
Ona stara poslovica „s kim si, takav si“ ne mora da bude uvek istinita. Neke ljude poznaješ odavno, iz osnovne škole još, i to što su se oni u međuvremenu malo promenili i udaljili od tebe ne znači da ih ti više ne voliš i da su ti strani jer su sada recimo u pank fazonu a bili su nekada dizelaši. To malo bolje objasni roditeljima.
Moraš imati razumevanja i za stav roditelja. Oni će uvek počinjati rečenicu sa: „U moje vreme to nije bilo tako…“ Više nije „njihovo vreme“, a ti si tu kao most između njihovog i ovog sadašnjeg, tvog vremena. Na tebi je da im neke stvari objasniš i približiš. Tajnovitost i svađe ne vode nikuda. Pomisliće svašta, posumnjaće na sve živo, a to ti ne treba. Ako ti sam(a) kriješ sa kim se viđaš, gde ideš i kada ćeš se vratiti kući, očigledno je da se nešto dešava i roditelji imaju pravo. To što je tebi trenutno zanimljivo da se u tvom društvu nalazi neko ko je uradio nešto ilegalno i sada ga u kraju svi znaju i „cene“ zbog toga – za to je „krivo“ tvoje doba. Ne treba se ljutiti na roditelje koji će to osuditi i pokušati da ti „otvore oči“, kako oni kažu. U takvoj situaciji oni su u pravu. Razmisli malo i sam(a) i videćeš da ti takvi ljudi nisu potrebni ni kao poznanici, a kamoli kao drugovi.
Znaj da ti roditelji uvek žele dobro i ako se družiš sa nekim ko ima problem sa zakonom, normalno je da će reagovati burno i da će se zapitati da i ti možda nisi u tim vodama. Razgovorom ih možeš razuveriti u takve stvari, ali i uveriti u neke druge, npr., izgrađeni moralni kriterijumi i merila. Dakle, ne izbegavajte razgovore. Naprotiv.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.