Jedna od najčešćih žalbi na voljenu osobu jeste to da vas ona ne sluša. Još više smeta kada ste s osobom koja vas ne sluša kada joj nešto govorite, ali se jako ljuti svaki put kad vi ne slušate nju (situaciju ume dodatno da pogorša ako se radi o brbljivoj osobi sklonoj čavrljanju i tome da vam ispriča svaku sitnicu).
Problem otežava to što mnogi nisu ni svesni da zapravo ne umeju da slušaju. Misle da je dovoljno to što ćute dok vi govorite, a to što menjaju kanale na televiziji, proveravaju poruke na mobilnom i odgovaraju na njih, četuju s nekim preko kompjutera, ili su totalno koncentrisani na nešto drugo što rade (igranje kompjuterskih igara, lakiranje noktiju…) nema veze. Da ih pitate šta ste upravo rekli, ne bi imali pojma, ali i dalje misle da su vas saslušali. Ili, oni koji sede i ćute i naizgled ne rade ništa drugo, ali, zapravo, u glavi samo vrte neku svoju priču i čekaju svoj red da govore. Ti isti ljudi su sposobni da vas optuže za to da ih nikad ne slušate kad vam nešto govore i da budu potpuno nesvesni koliko je to licemerno – traže od vas pažnju kakvu vam oni sami uopšte ne pružaju.
Ovo nije nešto što se lako rešava, jer je slušanje umeće koje se uči, ne nešto što dolazi samo po sebi. Treba umeti koncentrisati se na tuđe reči, prekinuti druge aktivnosti dok slušate tu osobu, utišati unutrašnji glas koji vrti svoju priču, ne zavaravati sebe da ste u stanju da pažljivo slušate nekoga dok radite još nekoliko stvari (moguće je slušati nekoga dok radite još nešto, ali samo i jedino onda kada se radi o nečemu što ste u stanju da obavite potpuno automatski). I, kao i za svako umeće, i za učenje toga kako se sluša potrebno je vreme.
Šta učiniti? Kao jedno, potruditi se da vi slušate voljenu osobu – da je zaista slušate. Ako ne umete baš najbolje da slušate, pažnja vam luta, vežbajte, usmeravajte svoju pažnju na ono što vam voljena osoba govori i zabranite sebi da radite još nešto. I zamolite voljenu osobu da vam, kad primeti da vam je pažnja odlutala, nežnim dodirom ponovo skrene pažnju na sebe.
A onda, kada stvarno umete da slušate, zamolite voljenu osobu da se i ona ponaša na taj način – ako treba, sada i vi njoj možete da pomognete da nauči da sluša. I još nešto: ako ste skloni brbljanju i prepričavanju svake sitnice, ne zahtevajte od voljene osobe da sve to pažljivo sluša, već odvojite ono za šta vam je stvarno bitno da čuje pa za to tražite pažnju, a za sve one sitnice (recimo, detaljno prepričavanje šta je ko kome rekao, a radi se o ljudima koje voljenu osobu ne zanimaju) pustite je da joj pažnja luta – biće vam zahvalna na tome.
Osoba s kojom ste uz sav vaš trud i pažnju koju joj poklanjate odbija da vas sluša, i samo hoće da vi slušate nju (dakle, ne radi se o tome da je preumorna za bilo kakav razgovor i okupirana nekim drugim mislima, pa joj je potrebna tišina)? Onda ta osoba ne traži zaista dečka ili devojku, već publiku – a na vama je da odlučite da li je to ono što želite da budete.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.