U većini odeljenja postoji bar jedna sveznalica. To su dečko ili devojka, obično s naočarima (mada je to stereotip, nekima od njih su naočari potrebne koliko i mačkama), koji znaju odgovor na svako, pa i najkomplikovanije, pitanje koje nastavnik postavi. U toku časa, kad god nastavnik nešto pita, ruka sveznalice je uvek u vazduhu. Pored toga što kao da svaki trenutak kada su budni provode učeći ili vežbajući zadatke iz matematike, fizike ili hemije, idu i na gomilu vannastavnih aktivnosti. Već možete da ih zamislite s nekoliko doktorata, kako po različitim seminarima drže smrtno dosadna predavanja. Strahovito vas nerviraju. Zašto?
Kao jedno, neverovatno je koliko ti ljudi znaju, koliko podataka im je ušlo u glavu. Ne radi se samo o školskim predmetima, onda biste rekli: „Nabubali su, svako to može ako baš hoće.“ Neko u razgovoru spomene nešto, bilo šta, i sveznalica je u stanju da smesta izvergla bar 20 rečenica o tome, kao da je progutala enciklopediju. I to će, skoro sigurno, i da učini, posle čega ćete se vi osećati smoreno i kao neko ko pojma nema ni o čemu. Nije zabavno! Kad smo već kod zabave, sveznalice nisu nimalo zabavne kao društvo, osim ako dvonožne enciklopedije ne smatrate zabavnim. Uglavnom nemaju baš neki smisao za humor a, mada su u stanju da pričaju o bilo čemu, u razgovoru su smrtno dosadni, otprilike podjednako zanimljivi koliko i nečiji baba ili deda kad nešto po pola sata objašnjavaju. Na sve to, nemali broj sveznalica ima običaj da na sve ostale gleda s visine, kao da su svi ostali samo bezvredne gliste koje ništa ne znaju. Uh! Šta s takvima?
Jedno rešenje jeste da se sklanjate od sveznalica – i da se nipošto ne upuštate u raspravu s njima. Sveznalice su uvek raspoložene da se raspravljaju s nekim, kako bi tom nesrećniku ili nesrećnici održali zamorno predavanje i smorili ga/je time kako nije u pravu. Međutim, ako samo klimate glavom na sve što kažu i zbrišete od njih čim vam se pruži prilika, neće uspeti mnogo da vam dosađuju.
Druga mogućnost jeste da pokušate da im pomognete da se malo opuste i postanu zabavniji kao društvo. Mnoge sveznalice su zapravo uplašeni momci i devojke s preambicioznim roditeljima; mnoge sveznalice bi mogle da budu sasvim simpatične kad ne bi sebe smatrali nedovoljno vrednim kao osobama (neverovatno, ali to je ono što često misle o sebi) i to pokušavali da kompenzuju izigravanjem nekoga ko zna sve o svemu. Ako pokušate da im pružite šansu i da se sprijateljite s njima, to može da ispadne na obostranu korist: sveznalica vam može pomoći oko školskih predmeta koji vam ne idu najbolje, a vi njima možete pomoći da se bolje uklope u društvo.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.