Razgovarati s ljudima nije uvek lako, naročito ne ako ih slabije poznajete (a kako ih upoznati, ako ne pričate s njima?). Juče smo dali neke predloge koji bi vam, nadamo se, mogli pomoći, a danas evo još nekih.
Formulišite pitanje tako da na njega ne može da se odgovori sa "da" ili "ne". To je već poznata stvar: ako je na vaše pitanje moguće odgovoriti sa "da" ili "ne", razgovor bi mogao da ispadne bezvezan – vi počnete, dobijete kratak odgovor, i osoba kojoj ste postavili pitanje i ne pokuša nešto da obrazloži ili da vama postavi neko pitanje. Bolje nego: "Da li si čula novu Rijaninu stvar?", jeste pitanje: "Kako ti se dopada nova Rijanina stvar?", ili još bolje: "Šta misliš o novoj Rijaninoj stvari?" – nema veze ako osoba s kojom pričate tu stvar još uvek nije čula, tada možete da joj preporučite da je čuje, ili da objasnite zbog čega vas je razočarala, očekivali ste bolje. Ako je razgovor s nekim koga slabo poznajete, pažljivo pratite reakcije (to je i inače preporučljivo), da ne ispadne da nekog "smarate" pevačicom koja ga/je uopšte ne zanima.
Vrlo pažljivo slušajte. Ovo naročito važi ako ste stidljivi, i/ili vam vođenje razgovora baš i ne ide najbolje. Prečesto, kad pričamo s nekim, samo smišljamo šta ćemo sve reći, šta bi bilo interesantno, ili se čak i blokiramo dok tako razmišljamo jer nam ništa dovoljno zanimljivo ne padne na pamet, pa tako ne slušamo sagovornika (što će tu osobu vrlo verovatno navesti da maksimalno skrati razgovor), i propustimo da čujemo gomilu stvari na koje se možemo nadovezati, o čemu bismo mogli da pitamo i slično – već iz samog pažljivog slušanja možete dobiti ideju šta sledeće da kažete ili pitate, pa da razgovor glatko teče dalje. Plus, ako ste stidljivi, to što ćete se koncentrisati na ono što vam sagovornik priča skrenuće vam pažnju s vašeg sopstvenog straha, pa ćete se manje bojati da nećete imati šta da kažete, osećaćete se manje "smotano", dlanovi će vam se manje znojiti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.