Osećate se bedno, potišteno i uznemireno; raspoloženje vam se lako menja. Brzo se razbesnite (kasnije vam se čini, za sitnicu), a brzo se i odljutite. Nekad ste jako veseli, a nekad užasno nesrećni, a nekad besni, a ponekad živahni i puni energije… Sve to može po nekoliko puta da se promeni u toku istog dana. Često se osećate izgubljeno, kao da ste sami na svetu, i ne znate baš šta ćete sa sobom – sa svojim životom, ili makar sa ovim popodnevom. Sve kao da se ruši oko vas; sve je nesigurno. Kako se usredsrediti na nešto, kada se već u sledećem trenutku sve može raspasti i nestati?
Čini vam se, to su ludačke misli. Ludite li? Da li se iko ikada osećao kao vi sad? O, da, jeste. Praktično svako ko je prošao kroz pubertet osećao se baš tako. Ne verujete nam? Pročitajte Selindžerovog „Lovca u žitu“.
Napisana (u svoje vreme, i zabranjena) pre pedesetak godina, ova knjiga i dalje privlači tinejdžere širom sveta. Veoma dobro opisuje i predstavlja anksioznost i osećaj izgubljenosti i nesigurnosti, koji svi tinejdžeri bar ponekad imaju. Uteha je, na neki način, pročitati ovu knjigu; uteha, jer vam daje veoma jak osećaj da niste sami, da se još neko, iako veoma različit od vas, osećao baš kao vi, da je patio na isti način na koji i vi patite. O čemu se radi?
„Lovac u žitu“ (ili „Lovac u raži“ u nekim prevodima) je priča o Holdenu Kolfildu, američkom šesnaestogodišnjaku. Holden je upravo – po ko zna koji put – izbačen iz škole, i to nekoliko dana pred Božić. On nema neku želju da ponovo „obraduje“ roditelje tim vestima (kao i obavezom da mu nađu novu školu); roditelji ga uopšte ne razumeju i njegova komunikacija s njima je praktično nepostojeća. Pošto mu se ne ide kući, Holden sakuplja ono malo novca što ima i provodi nekoliko dana u Njujorku pokušavajući da smisli šta da uradi sa sobom i svojim životom. Otići nekud? Kuda? Šta tamo raditi? Sve je to takva jedna gnjavaža… Holden se viđa sa svojom bivšom devojkom, razmišlja da izgubi nevinost sa nekim nepoznatim devojkama (ali mu se to ipak ne radi sa bilo kojom, nego sa nekom devojkom koju voli i do koje mu je stalo, a takve trenutno nema), viđa se sa jednim od retkih bivših profesora koji su mu se sviđali, kao i sa još nekim ljudima. Neki iskreno pokušavaju da mu pomognu, a neke nije briga za njega.
Holden je nesrećan. Smetaju mu laži u svetu oko njega. Teško mu je što ni sa kim ne može da uspostavi pravu komunikaciju, osim sa svojom sestricom Fibi (koja je veoma bistro dete i shvata neke stvari koje su van domašaja njenih godina, ali Holdenu je ipak potreban još neko pored prepametne male devojčice). Još jedan Holdenov problem: nikako ne može da preboli, niti da prihvati, smrt svog obožavanog mlađeg brata Alija (skraćeno od Albert), koji je umro od leukemije – upravo od Holdenove ljubavi prema Aliju i Fibi i potiče njegova želja da bude „lovac u žitu“ – pročitajte knjigu, pa ćete videti šta ta njegova želja znači.
„Lovac u žitu“ je prilično kratka knjiga, zanimljiva i dečacima i devojkama (možda malo više dečacima, jer je glavni junak ipak dečak). Prilično je emotivna i, mada povremeno deprimirajuća i često puna osećaja beznađa, na kraju je ipak optimistična. Pročitajte je – nećete se pokajati.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Stvarno mnogo dobra knjiga, posebno za decake, i vrlo zanimljiva.