Male stvari, kao što svi znamo, mogu mnogo da znače. To se odnosi i na ljubavnu vezu; i momci i devojke vole kada voljena osoba pamti male stvari, jer im to govori da osoba s kojom su stvarno obraća pažnju na njih, voli ih i trudi se da ih učini srećnim.
Kakve male stvari? Razne. Setite se kad je rođendan voljene osobe, pamtite datum kada ste se "smuvali" (ne nužno samo za godišnjicu, mnoge veze i ne potraju toliko, može da bude slatko proslaviti i mesec dana kako se zabavljate, ukoliko vam veze obično ne potraju ni toliko), koja je omiljena čokoladica voljene osobe, kakve krofne voli (ako ih voli), koja joj je omiljena pesma, koje životinje najviše voli, koji joj je omiljeni film, omiljena knjiga, šta je uvek nasmeje…
U čemu je stvar? Jednostavno: u obraćanju pažnje. Time što ćete voljenu osobu oraspoložiti baš njenom omiljenom čokoladicom, ili joj za rođendan kupiti baš one minđuše (ne mora da se radi o nečemu skupom, može da bude i simpatičan komad bižuterije) koje vam je pokazala u izlogu pored kojeg ste u šetnji prošli pre tri meseca, ili nešto slično, pokazujete da obraćate pažnju na ono što vam govori i da vam je to dovoljno bitno da biste upamtili. Ne kažemo da je nekakav zločin to što niste upamtili, recimo, te pomenute minđuše, mogli ste u tom trenutku da razmišljate o nečemu pedeset petom što vam se činilo bitnijim od nekog tamo nakita, ali ako ih jeste upamtili i tri meseca niste zaboravili na njih, i potrudili ste se baš njih da nađete onda kada je voljenoj osobi bio rođendan, to mnogo znači. Ne zbog samih minđuša, već zbog sve vaše pažnje i truda koji je bilo potrebno uložiti u nabavljanje baš tog rođendanskog poklona.
Nisu uopšte potrebni nekakvi grandiozni gestovi da biste pokazali ljubav. Nečim krupnim zadivite nakratko, čak i oduševite, to je tačno, ali teško da krupne stvari možete svaki čas da činite. A sitne stvari, pamćenje detalja, jesu nešto što možete često da činite – i čime osvajate i zadržavate srce voljene osobe.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Drago mi je da još neko obraća pažnju na male stvari koje život znače. Juče sam pogledala na televiziji slučajno neku seriju u kojoj je poenta da svi treba da nosimo maske na licu. Ne daj bože da neko primeti da mi imamo osećanja. Može li mi neko objasniti šta ima ružnog u tome što sam zaljubljena u svog muža 20 godina i ne pokušavam to da sakrijem. U zajedničkom životu smo imali uspone i padove, kako se već moglo živeti na ovom prostoru gde smo mi živeli. Održale su nas sitnice koje su mnogo velike ako su od srca. Ispričaću vam samo jednu priču kako mala stvar može biti velika. Bilo je to otprilike pre devetnaest godina, samo što smo počeli da živimo zajedno. Bila sam u drugom stanju, očekivali smo blizance. Trudnoća je poodmakla pa mi je bilo teško da noću ležim dugo i ustajala sam vrlo često. On je radio u fabrici i svako jutro ustajao rano, a ja nisam imala nikakve obaveze u toku dana. Pokušavala sam da se svaki put izvučem tiho iz kreveta da bi se on odmorio, ali mi nije polazilo za rukom. Znate zašto, zato što su to naše bebe i kroz sve moramo prolaziti zajedno. To je bio komentar mog muža. Srećna sam što imam takvog muža: savršenog oca, divnog sina i zeta. Imam veliku želju da naši sinovi budu kao njihov otac, za sada su jako slični, bogu hvala. Otkriću vam i jednu tajnu: u životu nisam od muža dobila ni gram zlata, a ipak ga volim najviše na svetu celom. Budite zadovoljni sitnicama i nemojte se stideti da volite, tek tada ćete biti srećni.