Zaljubljenost ili opsesija?

Nije uvek lako, naročito kada ste mladi i nemate dovoljno iskustva, znati šta je ono što osećate. Dve stvari koje se prilično često pobrkaju jesu zaljubljenost (ili ljubav) i opsesija – a brkanje ta dva može da bude veoma opasno i da dovede do toga da budete ozbiljno povređeni ili da vi povredite nekog.
Kako to u praksi izgleda? Recimo, vi mislite da ste baš zaljubljene u svog dečka. Taj dečko je često nasilan prema vama, bilo da se radi o fizičkom ili psihičkom nasilju (emotivne ucene, pretnje, uvrede, ponižavanja…), ali nekad vam je s njim i lepo… Bez obzira na to koliko vas povredio, niste u stanju da ga ostavite, „jer ga još uvek volite“. Ovakve situacije nekada se završe time što devojka dospe u bolnicu ili na groblje – i uopšte ne shvati da niti je ona stvarno volela tog momka, niti je on stvarno voleo nju. Ona je njime bila opsednuta, jer joj je pružao nešto što joj se dopadalo (na primer, radilo se o starijem momku, pa se ona pored njega i sama osećala starije), a njemu se ona dopadala iz nekog razloga, recimo zato što je bila tako ranjiva pa je lako mogao da je kontroliše – tu, jasno, reči nema o ljubavi.
Moguće je i da devojka na sličan način maltretira dečka, mada se tu češće radi o psihičkom maltretiranju, pošto su fizički momci ipak jači.
Druga varijanta, onda kada vi možete da povredite nekog, jeste kada verujete da ste baš zaljubljeni u tu osobu, pa je proganjate i proganjate, verujući da na toliko jaku ljubav mora da uzvrati – a zapravo se radi o tome da ste opsednuti tom osobom, na primer, opsednuti ste najboljom ribom u razredu samo zato što je najbolja riba, dok ona prema vama ne oseća ništa, osim što želi da prestanete da je proganjate.
Kako znati da li je ono što osećate ljubav ili opsednutost? Kada nekog volite, vi toj osobi želite dobro – ne u smislu da „znate šta je za nju dobro“, pa to pokušavate da joj nametnete, nego želite da joj bude dobro pa se potrudite da saznate šta voli, u čemu uživa, i da joj to pružite. Teško vam je kad voljena osoba pati, radujete se kad je srećna, želite da joj pružite sve što možete. Kada se o opsednutosti radi, predmetu svoje opsednutosti pokušavate da nametnete svoje stavove i shvatanja, da ih naterate da se ponašaju onako kako vi želite, ili ste pak vi taj predmet i najveći deo vremena pristajete da se pokoravate sumanutim zahtevima – svesni ste da vas to povređuje, ali pristajanje na povrede pravdate time što i dalje volite.
Svakome se može desiti da bude opsednut nekom osobom i da to čak i ne shvata. Srećom, postoji prilično jednostavna provera – razmislite o odnosu u kome ste i o tome da li vas on, generalno uzev, čini srećnim. Ljubav ne guši. Ako vas neki dečko štipka i sakriva vam svesku a vas to pomalo nervira, ali vam ipak prija i blistate od sreće, to što između vas dvoje postoji je ljubav, kao što je i ljubav kad se mazite i pazite i volite i blistate od sreće. U ljubavi se osećate srećno – mogu se desiti loši i bolni trenuci, ali najveći deo vremena ste ipak srećni. Kad se o opsednutosti radi, najveći deo vremena niste stvarno srećni – možete lagati sebe, ali ne osećate sreću zaista, osećate opterećenje. Opsednutost je odnos koji po hitnom postupku treba prekinuti, pre nego što neko nastrada.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

opsesija problemtinejdzeriljubav
Komentari (15)
Dodaj komentar
  • Anonimni

    Ja imam problema sa mojim bliznjima.. oni su jako opsesivni prema meni.. znaci skrivaju mi stvari, naredivaju, pokusavaju me kontrolirati.. kontroliraju me na nacin da mi zapovjedaju, i ja ako odbijem izvrsiti zapovjed tada krece agresija na mene.. vidite li imam problema sto su me izolirali od vanjsnog svijeta, na razno razne nacine.. npr sirili lazne glasine od meni.. bio sam isto zlostavljan i maltretiran u skoli, na poslu bi mi radili mobing.. i to traje moj cijeli zivot.. sto mi je raditi? Kome se mogu obratiti za pomoc? Hvala

  • PomoziteDrugoviHocuDaSeUbijem

    JA SAM PSIHOPATA !!! Haaaaaa Haaaaaa 😀 Opsednut sam jednom devojkom toliko da moja psiha postaje svakim danom nestabilna i jako tesko je kontrolisem….. Imam nagone da nesto lose uradim a ja JADAN suzdrzavam se i trpim……. Postao sam jako depresivan i zagonetan cudan sam sam sebi!!! i tako vec 6 godina patim zivim nekako….. a sad je evo decembar 2017 …….. ehhhhh :((((

  • N. N.

    Opsjednut sam jednom devojkom, ludim sve vreme, dugo smo bili zajedno i postao sam opsednut, ljubomora i sve najgore u meni… Ima li neko da može da mi pomogne i kome bi trebalo da se obratim?

  • Isidora Berger

    Zaljubljenost i ljubav su dve potpuno različite stvari. U slučaju zaljubljenosti – prvo se zaljubite, pa tek onda upoznate osobu u koju ste se zaljubili. Zato se i odljubljujemo – jer ništa nismo znali o osobi u koju smo se zaljubili. Kada se radi o ljubavi – osobu prvo upoznate – pa je tek onda zavolite, jer shvatite da za to postoji razlog. Ako se desi da postanete opsednuti nekom osobom baš zato što ste se zaljubili, a da sa njom niste u vezi, potrudite se da što češće sa njom budete u kontaktu i upoznate je – i najverovatnije je da ćete se veoma brzo odljubiti. Ta “nedostupnost“ osobe u koju ste se zaljubili uzrokuje da njome postanete opsednuti. Predstava o osobi u koju ste se zaljubili je samo vaše idealizovanje te osobe i nema nikakve veze sa realnim osobinama te osobe. Faza zaljubljenosti koja postane opsednutost izuzetno je bolna, ali kada iz nje “izađete“, bićete bogatiji za jedno ogromno iskustvo i verujem da sebi nećete dozvoliti da vam se tako nešto ponovi u životu.

  • Milena Dugalić

    Tekstovi su vam jako dobri, sve pohvale.

  • Saša Krivokapić

    Ekstra 🙂

  • Mina Marković

    Prilično mi se sviđaju vaši članci. Iz njih sam dosta naučila i trenutno jedino mogu da vas pahvalim.

  • Milica Krivokapić

    Istina je da se zaljubljenost i opsjednutost brkaju i da su slične, ali se ne slažem da ljubav donosi samo sreću. Prava ljubav, a ne opsjednutost, zna donijeti i bol, a ne samo sreću.

  • Dragan Šukara

    Poznata faca, film, grupa, šampon, prašak, miris, pivo, serija… Da li zaista čovek može da se zaljubi u nešto sa TV? I u šta se zaljubio, živo me interesuje?!

  • Dragan Šukara

    “Dve stvari koje se prilično često pobrkaju jesu zaljubljenost (ili ljubav) i opsesija…” Nisu ovo dve stvari nego tri, ljubav, zaljubljenost i opsesija, i malo šta im je zajedničko u slučaju koji opisujete, osim da ih ljudi brkaju. Zašto? Voleti se može štošta, pa čak i drvo, ali ne možete se zaljubiti u drvo, osim ako niste mnogo, mnogo nastrani.
    Zaljubljenost je želja da se najintimnije stvari koje jedno živo biće ima (kao što su osećanja – sreća, tuga, radost, ljubav; misli, male i velike tajne, planovi, snovi, strahovi, a na kraju i intima tela) podele sa nekim isto tako živim bićem koje je suprotnog pola.
    Čisto sumnjam da bi neko želeo biti intiman sa drvetom, osim ako vas nužda ne natera na vršenje nužde pa se sakrijete iza drveta!?
    Opsesija je jadna želja da se, u ovom slučaju osoba, podredi zamišljenim “idealima” ljubavi, koji nemaju nikakve veze sa ljubavlju, već obično mnogo imaju veze sa frustracijama.
    Dalje su stvari jasne. Ako vas npr. dotični ili dotična mnogo dobro ljubi, a sve ostalo je krš i lom, i stalno ste kao rogovi u vreći, onda ste debelo upali u strast, koja opet nema nimalo veze ni sa jednim od prethodnih pojmova (dobro, ajde, ima veze sa opsesijom). I možete sa sigurnošću tvrditi da niti on (ona) voli vas, niti vi njega (nju). I ta strast nikad neće prerasti u ljubav, jer je to priroda strasti.
    Želeo bih da dam odgovor na pitanje o ljubavi između roditelja i dece. Razlika je u tome što normalan roditelj zna da i ostali roditelji najviše vole svoju decu i tako se ponašaju prema drugoj deci i roditeljima, dok će vam oni drugi govoriti stalno kako oni vole svoju decu, nikad ne pominjući i da bi još ko mogao voleti svoje dete, pa će shodno tome svoju decu uvek stavljati visoko visoko iznad druge dece, iako za to nema nikakvog osnova, a glavni izgovor im je da oni žele najbolje svojoj deci. Kao da drugi roditelji ne žele isto!? Takvi roditelji i deca takvih roditelja teško razumeju da i drugi ljudi imaju potrebu za “hlebom nasušnim”. Opsesija roditelja decom i obratno lako se prepoznaje po tome što ćete biti uvek u drugom planu kad njih dvoje (troje) razgovara o nečem važnom, pa čak i nevažnom, i gotovo redovno ćete biti dovedeni bukvalno pred svršen čin. Sve što će se od vas očekivati jeste da se “oduševite” njihovom “brigom i planom”.

  • Dunja Đuragić

    Zanima me kako da znamo da li mi volimo ili smo samo opsednuti nekom grupom, poznatom facom, filmom… Tinejdžeri se zaljubljuju u poznate. Da li to može da bude ljubav ili je to samo opsednutost?

  • Vesna Guljaš

    Slažem se u potpunosti s tezom! Mene su „voljele“ na taj način dvije osobe: majka i bivši suprug; tek sa pedeset sam se oslobodila i konačno slobodno dišem!

  • Nataša Gajić

    Ko još uči na sopstvenoj djeci? Pa roditelji se rađaju naučeni, ali na sopstvenim ili tuđim greškama…

  • Sonja R

    Ja mislim da zaljubljenost nema veze sa opsesijom, opsesija nastaje kad se stvori velika doza ljubomore u vezi. Ljubav je nešto najlepše u našim životima. Pozdrav.

  • Nera Jovanović

    Zanima me da prokomentarišete opsesivnost roditelja sa detetom, kako razlikovati normalnu roditeljsku ljubav od opsesivnosti, posebno kad je reč o sinu, još ako je majka udovica, a sin oženjen, majka želi podršku itd. Verujem da ću nešto naučiti. Hvala.