Preglasna muzika može oštetiti sluh, upozoravaju stručnjaci, a jedan od simptoma koji ukazuje na tu mogućnost je zujanje u uhu ili stručno tinitus – novi fenomen, karakterističan za mlađu populaciju.
Sve je veći broj mladih koji zbog izlaganja visokim nivoima buke imaju zujanje u uhu – zdravstveni problem koji može izazvati otežano spavanje, učenje, a ukoliko dugo traje, čak i depresivno raspoloženje, a na kraju i gubitak sluha, kaže profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, higijenolog Goran Belojević.
„Reč je o jednom od teško rešivih zdravstvenih problema koji je često neizlečiv, a posebno je izražen među mlađom populacijom i može, ali i ne mora, da bude povezan sa gubitkom sluha“, upozorava on.
Belojević skreće pažnju da je istraživanje, rađeno među beogradskim srednjoškolcima pre četiri godine, pokazalo da 13 odsto njih ima povremeno ili stalno zujanje u jednom ili oba uha i da je duplo učestalije kod devojaka nego kod mladiće.
Istraživanje je objavljeno 2014. godine u međunarodnoj literaturi i od tada u Srbiji nije bilo novih istraživanja, ali kako navodi Belojević za četiri godine, ne mogu očekivati neke velike promene.
“To nije stvar koja se menja iz godine u godinu, tako da su rezultati ovog istraživanja apsolutno relevantni i sada”.
Ovaj nov medicinski fenomen, objašnjava on, predstavlja odbrambeni mehanizam unutrašnjeg uha na izlaganje visokim nivoima buke u koje spade muzika, naročito njeno slusanje preko slušalica.
„Slusalice se drže u spoljnom ušnom kanalu i za unutrašnje uho tu nema nikakve odbrane pošto je reč direktnom izlaganju akustičnoj energiji.“
Kako objašnjava Belojević, zujanje u uhu je alarmantni znak koji prethodi ozbiljnijim poremećajima i zato savetuje da je i u slušanju muzike, kao i u svemu drugom, umerenost veoma važna.
„Slušanju muzike preko slušalica, u proseku jedan sat dnevno sasvim je dovoljno i to slušanje na pola maksimalne snage”, objašnjava on.
Istovremeno upozorava da na zujanje u uhu utiču i psihostimulansi, a posebno amfetamin i ekstazi, ali i duvanski dim koji je prisutan na mnogim bučnim mestima, pa je utoliko i češće zujanje u uhu kod mladih koji posećuju ova mesta
On skreće pažnju da se u svakom slučaju kod pojave ovog simptoma odmah treba obratiti lekaru kako bi se utvrdilo da li taj simtom ima veze sa gubitkom sluha .
Lečenje je, kaže, uglavnom simptomatsko jer se najčešće ne zna pravi uzrok.
“Pošto uzročno ne možemo da delujemo, na smanjenje tih tegoba se deluje ugavnom simptomatski“, kaže on i upozorava da se čulo sluha mora čuvati.
“Kada se sluh jednom uništi više se vratiti ne može. Onda se moraju koristiti aparati, a to nije lečenje – to je invaliditet”, kaže Belojević.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da li je svako zujanje uzrokovano spolja i da li je svako zujanje znak oštećenja ili poremećaja sluha? Početkom ’80-ih povremeno se pojavljivalo zujanje u mojoj glavi. Nova pojavljivanja zujanja trajala su duže dok se negde sredinom ’80-ih nije ustalilo. Posetio sam mnoge specijaliste vršena su ispiranja, merenja, snimanja glave i još mnogo toga uz izvesne lekove (jedan od njih je bio Redegin), ali ništa nije promenjeno niti je šta otkriveno. Sa nekoliko pakovanja pomenutog leka otišao sam za Kanadu. Zvuk se pojačavao, menjao ton i često je od zujanja prelazio u hujanje vetra i dr. Paralelno sa pojavom zvuka počeo sam istraživanja po duhovnoj strani života koja sam nastavio u Kanadi. Najzad otkrio sam nešto što mi je dalo razloga da se zbog pomenutog zujanja trebam osećati srećnim a ne utučenim. U jednoj od knjiga Paula Twitchela otkrio sam da je taj zvuk kojeg sam čuo ustvari jedan od aspekata Svetoga Duha a drugi je svetlost. U međuvremenu, a pre ovog saznanja imao sam i to iskustvo. Za njih je pisao; „To su dvojni aspekti Svetoga Duha koji je REČ Boga i ko ih iskusi biva pročišćavana i njegova svest ekspandira znatno brže. Mogu biti propraćeni i osećajem ljubavi ili blaženstva…“ Sa vremenom se Zvuk menjao iz hujanja u zvuk instrumenata, poljskih zrikavaca, zujanje zategnutih telefonskih žica i druge. Sretao sam roditelje koji su svoju decu vodili lekrima zbog pojave zujanja a da ništa nije otkriveno niti je uzrokovano spoljnim faktorima. Sigurno da ne tvrdim da sva ta deca imaju ovakav uzrok i dobro je da se obrate lekarima, ali dobro je da provere da taj uzrok nije duhovne prirode budući da Duše koje inkarniraju poslednjih decenija jesu duhovno naprednije i među njima će biti znatan broj koji će potražiti novi vid duhovnosti. Takvoj deci i njihovim roditeljima neophodno je i ovo saznanje koje sigurno neće naći niti u medecini niti u matičnim religijama. Ispravno saznanje, pod uslovom da je slučaja zujanja o kojem govorim, njima će biti od ogromne pomoći za ispravno zauzimanje stava prema životu. Nedostatak tog saznanja učiniće da umesto da napreduju duhovono, stagniraće i osećaće veće nezadovoljstvo sa okruženjem, školom i poslom.