Većina tinejdžera bi najviše volela da živi sa svojim roditeljima – po mogućnosti, s oba roditelja – ali to ne bude uvek tako. Razvodi se dešavaju, a nekada se desi i da dobijete očuha ili maćehu i da morate tome da se prilagođavate.
To uopšte nije lako. Razvod roditelja ili gubitak jednog od roditelja već su bili dovoljno teški – a onda vaša majka ili otac upoznaju nekog novog, i tog novog dovedu i u vaš život. I od vas se očekuje da tu osobu slušate kao da vam je roditelj. Nekada ta osoba ima i sopstvenu decu, što vam još više promeni život – odjednom delite životni prostor i s nekim ko bi trebalo da vam bude kao brat ili sestra. Tu su nove navike tih novih osoba, često i nova pravila, sasvim je moguće da se osećate kao da oni uzurpiraju nešto što nije njihovo. Kako se snaći u svemu tome?
Za početak, pokušajte da prihvatite da vaši tata ili mama imaju pravo da nađu sebi nekog novog. Setite se da nije verovatno da bi u svoj, a naročito ne u vaš, život uveli nekoga za koga misle da nije dobra osoba i da bi vas povredio (može i to da se desi, ali to je već druga priča – ovde govorimo o situaciji kad su vaš očih ili maćeha normalne osobe). A onda pokušajte da se prilagodite novonastaloj situaciji – sopstvenom brzinom.
Možda će se vašoj mlađoj sestri dopasti novi „tata“ mnogo više nego vama i smesta će ga prihvatiti – to je u redu, i ne znači da tako morate da postupite i vi ili ste kreten. Ako vam je potrebno više vremena da prihvatite očuha ili maćehu, nemojte požurivati sebe, ali im dajte šansu. Ponašajte se prema njima s poštovanjem, nemojte ih smesta tretirati kao neprijatelje. Dobili ste, uz očuha ili maćehu, i novog „brata“ ili „sestru“? Niko ne kaže da ih smesta morate obožavati – ali ih ne morate ni tretirati kao da su vam nešto skrivili. Setite se da je i za njih ovo isto toliko zbunjujuća situacija kao za vas.
Nije lako postepeno se prilagođavati kad su vam ti novi ljudi u vašoj sopstvenoj kući (ili ste se vi preselili u njihov stan, pa se osećate još više nesigurno), ali pokušajte. Prihvatite kao činjenicu to da će ti novi ljudi biti deo vašeg života i razmislite pod kojim uslovima je to za vas prihvatljivo, šta pristajete da učinite, a šta ne (recimo, ako ne želite očuha da zovete „tata“, niko nema prava da vas tera na to), i to, bez buke i dobro argumentovano, stavite svima do znanja – ili, ako vam je tako lakše, razgovarajte o tome samo s mamom ili tatom. Kakva će biti organizacija života u novonastalim okolnostima (ko će kuvati, ko šta čisti, takve stvari) odlučiće, kao i uvek, odrasli, i u to se ne treba mešati.
Sasvim je sigurno da se nećete od samog starta osećati lagodno u novoj situaciji – prihvatite to kao činjenicu, ali ne i kao nešto što se s vremenom ne može promeniti. Ako se prema novim ljudima u svom životu (i svojoj kući) ne ponašate kao prema uljezima i neprijateljima, već kao prema osobama koje bi vam se s vremenom mogle dopasti, verovatno će se i oni tako ponašati prema vama i verovatno ćete s vremenom i prihvatiti jedni druge. U suprotnom, ako odmah krenete s neprijateljstvom, samo ćete večito imati bojno polje u sopstvenom domu, što teško da je nešto u čemu ćete uživati.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ja obožavam svog očuha, divan je prema meni i volim ga kao svog oca, a on mene kao sina. Kupio mi je i dao sve što sam želeo. Stvarno ne znam kako bih bez njega.
Ja sam maćeha jednog deteta već šest god, a mali ima 17 god. U super smo odnosima, jer da ga terorišem, ne bismo se dobro slagali, zar ne? Tako da nisu ni sve maćehe zle veštice.
Lako je pričati… Tekst je dobar, ali kamo lepe sreće da je moj život, tj. moja maćeha približna ovome… 🙁
Ovo je odličan članak i tu dosta ima istine, ali skoro svi primeri koje znam pokazuju da se očuh ili maćeha uopšte ne ponašaju prema pastorku korektno, naročito kada dobiju svoje dete. Mislim da bi ljuidi posle razvoda trebalo da se samo zabavljaju, a ne više da se udaju i žene, jer nema potrebe dodatno maltretirati dete koje je već dosta pretrpelo zbog razvoda.
Teško je imati novog roditelja!
Ponašanje očuha ili maćehe prema detetu gotovo uvek se promeni ulaskom u brak, a naročito posle dobijanja sopstvenog deteta. Većina razvedenih se u poslednje vreme odlučuje isključivo za zabavljanje, a ne za brak, jer time ne stavlja sebe u neugodnu situaciju da mora da balansira između nove žene, muža, deteta itd.