Britanski prirodnjak Dejvid Atenboro podelio je jedan vrlo neobičan, ali zapravo jako koristan savet svima koji žele da očuvaju prirodu, a to bi trebalo da bude svačiji cilj.
S obzirom na to da živimo u svetu u kojem je hrana sve više tretirana raznim hemikalijama i pesticidima, ono malo prirode što nam je ostalo trebali bi da čuvamo.
Jeste li znali da su trećinu hrane koju jedemo oprašile pčele i da su one zapravo zaslužne za hranjenje 90 posto svetske populacije?
Zbog toga ovaj prirodnjak savetuje da se u svakom dvorištu treba naći kašika šećera kako bi se pčele mogle da se nahrane i dobiju energiju da se vrate do svoje košnice. Naime, pčele često znaju da se umore pa nemaju snage da se vrate se do košnice zbog puta koji su prevalile.
Kada bi pčele nestale iz našeg ekološkog sistema, čovečanstvo bi imalo ozbiljan problem, ali to, nažalost, radimo svakodnevno koristeći se pesticidima, ali za izumiranje pčela kriva je i urbanizacija kao i klimatske promene zbog kojih se broj pčela drastično smanjuje.
– Kada bi pčele nestale s planete, ljudima bi ostalo samo četiri godine života – rekao je svojevremeno Atenboro, piše Mirror.
Stoga, ako ne želite da se to dogodi, a ako u vašem vrtu viđate ove zujalice, pomešajte kašiku šećera sa kašikom vode i ostavite im na vidljivom mestu. Mešavina šećera i vode rehidriraće će ih i dati im potrebnu energiju da nastave sa svojim poslom koji je za sve od životne važnosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ja dosada gluplji tekst nisam procitao, onaj ko je pisao tekst je ispao glup za medalju
A ako želite da ih gajite, nije vam potrebna livada,bagrem,lavanda,niti plac,već ste ih pripremili na šećernu ishranu.
Sve je to priroda regulisala, pčele znaju iz prirode šta da uzmu sa snagu. A na ivaj veštački šećer koji nije ni za koga dobar mogu samo da dobiju dijabetes. Drugo, na ovaj šećer će doći i ose i druge bube pa nije baš pametno mamiti ih. Hvala na pažnji.
Verovatno jer je šećer mnogo poskupeo
Još kad bi imao da se kupi šećer…
Može i neka kap krvi jer i mužjaci komarca oprašuju i hrane se polenom, a krv za njegovu damu.