Sedumi spadaju u najlepše višegodišnje biljke za bašte, a uz to se koriste i u lekovite svrhe. Njihovi listovi se stavljaju na pliće povrede ili udarce jer ubrzavaju zarastanje.
Ova višegodišnja biljka pripada porodici Crassulaceae i ima ih preko 400 vrsta lisnatih sukulenata. Karakterišu ih zadebljali, sočni listovi u kojima se čuva rezerva vode. Upravo ova osobina im omogućava da opstanu u sušnim i toplim mesecima i nastave svoj rast i razvoj kada se za to steknu uslovi, piše Zadovoljna.rs.
Ime sedum potiče od latinske reči sedare, što znači umiriti. To nije slučajno, jer su neke vrste seduma lekovite, a i listići nekih vrsta mogu da se koriste u ishrani.
Sedumi – nega
U baštovanstvu se smatra da sedumi imaju najlepše cvetove koji su najmanje zahtevni za negu.
Izuzetno su otporne biljke na sunce i vrućine, ne traže često zalivanje, pogodni su za kamenjare.
Najbolje uspevaju na sunčanim mestima, mada tolerišu i polusenku. Veoma brzo rastu i vrlo lako se razmnožavaju, reznicama ili deljenjem korena u proleće.
Različitih su visina, od onih vrlo niskih, koji su odlični pokrivači tla, pa sve do 50-tak cm. Zbog toga što skladište vodu u listovima, veoma dobro podnose sušne periode, pa ih nje potrebno preterano zalivati.
Sedum je prilagodljiv i suvim i vlažnim uslovima, ali neće da toleriše previše zadržavanje vode tokom zime. Idealan je za kamenjare jer može da podnese i siromašno zemljište.
Sedumi – sadnja
U vrtu se sedumi sade na razmaku od 20 do 30 cm, a u rupu u kojoj se sade stavlja se organsko đubrivo. Posle sađenja, oko njih se posipa sloj organskog komposta i na kraju se zemlja potopi dobro vodom.
Zato što skladišti vodu u svojim mesnatim listovima, sedum ne treba da se zaliva previše, a zimi se gotovo obustavlja zalivanje.
Većina seduma je zimootporna. Nekim vrstama tokom zime se osuši nadzemni deo, pa na proleće ponovo kreću iz korena.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.