Još od starih Slovena, prenose se verovanja o lošem, odnosno pozitivnom dejstvu pojedinih vrsta drveća.
Brojna religijska verovanja o biljkama sačuvana su do danas kroz hrišćanstvo, poput onog da hrast ne treba seći i da granu treba uneti za Božić, prenose Novosti.
Na krov kuće stavlja se čuvarkuća ili, pak, perunika, jer štiti od groma. Blizu kuće se ne sadi bagrem, jer mu je staro ime bilo nerod. Takođe, bagrem ne treba kalemiti.
Ukoliko je neko drvo isečeno jer se osušilo, ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, možda je vreme da se preoblikuje dvorište i da se prednost da biljkama koje su poštovali naši preci.
Orah u dvorištu donosi nesreću i smrt. Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću.
Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta. Orah i dudovi na okućnici – ovde su svi ukućani izumrli.
Prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.
Hrast lužnjak je najlepši ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi “debeo” hlad. Prija mu blizina vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.
Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.
Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana “mirko”, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima “rasti kao vrba”. Kora vrbe je lekovita za prehladu.
Glog je lekovit za srčana oboljenja, a ujedno i najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona. Ovo je žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj, sok… Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.
Dren prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Drenom se kuće kite za Đurđevdan jer je simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporna na bolesti.
Jabuka je omiljeno voće, ne jedu se pre Petrovdana i važan su svadbeni detalj. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu. Sadnice koštaju 200 dinara.
Šljivu su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da li postoji u okviru vrbe“zalosna vrba“ili su moje komsije nadenule sami to ime jednoj vrbi koja je bila u kraju dok nije bilo pocelo asvaltiranje ulica ,.Medjutim nije nicim odavala takav utisak,da bi dobila taj epitet od ljudi iz komsiluka ,bila je raskosnja,pravili smo ljuljasku od njenih grana. .
Ima samo žalosna komšinica 🌾
Srpska postojbina i srpska prapostojbina je Srbija i zemlje iz našeg okruženja. To moramo naučiti za sva vremena, ako želimo da opstanemo kao nacija i da sačuvamo državu u današnjim granicama. Za ostvarenje tog cilja neophodna je nesebična vlast, vlast koja će voleti i uvažavati svoj narod i sve građane koji u Srbiji žive. Ovi današnji to neće da prihvate. Dakle mi smo svoji na svome, starosedeoci smo Balkana i nikakve veze nemamo za Rusima, baš kao što je nemamo ni sa Poljacima ili Nemcima koji su na duplo manjoj udaljenosti od nas. Obrazovanje stanovništva je prioritetan zadatak države Srbije uz vraćanje na tradicionalne vrednosti u društvu, a to su poštenje, čast, ljubav prema bližnjem, rad na sebi i nečinjenje zla drugom. Ima toga još i ta sve to Srbija ima dovoljno obrazovanih i pametnih ljudi. Ne može zemlji da obezbedi opstanak, pogotovo razvoj i napredak lažna demokratija zaostale i primitivne većine koja je bazirana na neznanju, praznoverju, vraćanju i proročanstvima „svevidećih“ Najdana, Tarota i njima sličnih. Koristeći takve znalce našu su istoriju po diktatu svojih velmoža pisali imperijalni „eksperti“ za slovenstvo tipa Feliksa Kanica i njemu sličnih.