Kada počnete da gajite cveće u bašti, sretnete se i s problemom nepoznavanja tehnika razmnožavanja biljaka. Problem predstavlja i nepoznavanje određenih vrsta cveća i njihovih individualnih potreba. Pokušaćemo da u nekoliko narednih tekstova kažemo ponešto o tome i da spomenemo nekoliko najčešćih vrsta koje se u našim baštama gaje.
Cveće i drugo baštensko bilje može se razmnožavati na više načina: semenom, krtolama i lukovicama, izdancima, deljenjem korena, pelcerima, položenicama i kalemljenjem.
Razmnožavanje semenom spada u najprostije načine. Biljke razmnožavane na ovaj način po pravilu najduže traju i pravilno se razvijaju. Takođe, biljke iz semena se lakše privikavaju na različita podneblja. Korisno je znati da se najkvalitetnije seme obezbeđuje samo iz prvih cvetova, i to od najnaprednijih biljaka. Pravi baštovani će se potruditi da sami pribave seme za cveće iz svoje bašte i da se ne oslanjaju stalno na seme iz prodavnica sa semenskom robom.
Seme ćete dobiti od onih biljaka koje su za vreme vegetacije imale najlepše i najzdravije forme cveta. Kada sazri, seme treba ubrati i ostaviti na suvom i hladnijem mestu da se prosuši. Već u rano proleće ovakvo seme je spremno za sadnju.
Kada je reč o krtolastom i lukovičastom cveću, treba znati da uz staru krtolu ili lukovicu izrastaju mlade, koje kod krtola nazivamo "pilićima", a kod lukovica "kozlićima". "Piliće" i "kozliće" odvajamo od majke i dalje posebno rasađujemo. Inače, i ovakve biljke možemo razmnožavati iz semena, ali je taj posao veoma dugotrajan. "Pilići" i "kozlići" odvajaju se skoro svake treće godine i rasađuju na drugo stalno mesto.
Neke od ovih biljaka prezimljavaju na stalnom mestu u bašti, dok druge moramo vaditi i čuvati do proleća. Ako se u prvoj godini proizvedu lepi "kozlići", oni obično već u drugoj daju cvetove.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.