Postoje različite vrste brašna i svako ima određenu namenu. Koje brašno se za šta koristi?
Na oko nekada nema razlike, ali treba znati koje brašno staviti u kolače, a koje u hleb, kako bi uspeli.
Najzastupljenija vrsta brašna zasigurno su pšenična, ali danas postoji široka paleta brašna. Evo koje su vrste brašna, glavne razlike i najbolji načini upotrebe, prenosi najzena.rs.
Belo pšenično brašno
Belo brašno (tip 400 i tip 550) je nutritivno siromašnije u odnosu na tamna brašna, ali ima izuzetna svojstva pri pečenju i pogodno je za izradu svih vrsta testa. Postoji glatko i oštro pšenično brašno.
Glatko brašno koristi se za pripremu hleba i peciva, kolača od dizanog testa i pita od razvučenih kora. Oštro brašno koristi za prhke kolače, biskvitna i kuvana testa.
Polubelo pšenično brašno
Polubelo brašno (tip 700 i tip 850) se upotrebljava uglavnom za pravljenje hleba i peciva. Nutritivno je bogatije od belog brašna.
Crno pšenično brašno
Crno brašno (tip 1100 i tip 1600) dobija se iz svih delova pšeničnog zrna pa je bogato vitaminima i mineralima. Pogodno je za pripremu različitih proizvoda od dizanog testa. Hleb od crnog brašna ima grublju teksturu i puniji ukus od belog hleba.
Integralno pšenično brašno
Proizvodi se od celog zrna pšenice i sadrži više vlakana, vitamina i minerala od belog brašna.
Speltino brašno
Odlična je zamena za obično pšenično brašno, posebno ako ste intolerantni na gluten ili osetljivi na pšenicu. Sadrži manje skroba i više belančevina od pšenice i slatkastog je ukusa. Koristi se za izradu raznih peciva i testa, kao i kolača.
Ražano brašno
Obiluje kalcijumom, gvožđem i vlaknima. Hleb od ražanog brašna ima specifičnu boju i ukus, dugo zadržava svežinu.
Ražano, ječmeno i ovseno brašno sadrže malo glutena i najčešće se koriste u manjoj količini u pravljenju hleba (20-30% ukupne količine brašna) kako hleb ne bi izgubio na volumenu.
Kukuruzno brašno
Ne sadrži gluten, a upotrebljava se za pripremu proja, hleba, peciva, tortilja. U pripremi hleba i peciva, meša se sa pšeničnim. Bezglutenska brašna ne sadrže gluten pa je poželjno da se kombinuju sa glutenskim brašnima.
Kokosovo i bademovo brašno
To su bezglutenska brašna s niskim sadržajem ugljenih hidrata. Kokosovo brašno ima veliku sposobnost upijanja tečnosti, što ga čini pogodnim za pečenje hleba i peciva. Bademovo brašno zbog svoje teksture može poslužiti kao zamena za prezle pri paniranju ribe i mesa ili kao dodatak povrću i varivu. Takođe, obogaćuje kolače, hleb ili peciva kojima se dodaje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
I dobro i nije dobro da ima ovakvih saveta, nije dobro jer su nekompletni, a dobro je da ih uopčšte ima. Onaj koji ih piše zna pak misli da će i oni koji ne znaju shvatiti kada čitaju. To ti je isto kao kada nekoga pitaš u nepoznatom gradu da ti objasni kako da dođeš do neke ulice, kuće ili ustanove. On poznaje grad i kaže: „A to ti je lako i jednostavno prođeš tom i tom ulicom, skreneš u tu pa u onu, pa u onu drugu desno pa u levu poludesno, pored te i te ustanove, kafane ili bilo čega drugog i to ti je odmah tu.“ A ne razmišlja da ti o tim tačkama za orijentaciju pojma nemaš, ni gde su, ni kako se zovu, ni kako izgledaju. Njemu je lako jer zna a tebi nije jer pojma nemaš, pošto ne poznaješ grad. Tako je i sa ovakvim savetima. Često čitam ovde staviš toga toliko a ovo drugo u skladu sa normama korišćenja!? Aaa… kojim normama? Kakvim normama? Ima nas koji nemamo pojma i kada neko hoće da objasni mora to da učini detaljno da i mi koji nemamo pojma a hoćemo da naučimo možemo da shvatimo i imamo koristi od tih saveta. Ovako sledimo polovične savete, ne uspemo, jer nemamo znanja a o iskustvu da i ne pričamo, onda kada ne uspemo dignemo ruke od svega. Ako neko hoće nekome da pomogne onda neka mu objasni tako da i onaj koji nema pojma, ali onaj koji ima neko predznanje, veće ili manje može da shvati.