Nekako, svake godine kao da viđamo sve više ljudi kako kijaju na ulicama ili, još više i jače, na zelenim površinama, kad se polen razleti. Naravno, nisu ljudi alergični samo na polen; tu su i smog, kravlje mleko, genetski modifikovana hrana, ubod pčele ili ose, da navedemo samo one najčešće (i da preskočimo „teže“ varijante, kao alergiju na ama baš sve životinjskog porekla, računajući i mleko u čokoladi). Prosto se pitamo: da li nam se to priviđa? Da li je moguće da postajemo u toj meri preosetljivi? Ako je ipak istina, kako od toga da se zaštitimo?
Nažalost, istina je. Sve više smo izloženi različitim zagađivačima, kao i sve većim količinama genetski modifikovane hrane, na koju nismo navikli, pa smo postali i osetljiviji. Da li ste znali da seoska deca znatno manje pate od alergija od gradske dece? O čemu se radi? O preteranoj higijeni – da, da, i to postoji. Naime, ako je sve oko dece maltene sterilno, ona će manje doći u kontakt sa supstancama koje podstiču rad imunološkog sistema (zamislite dete koje stalno živi u pregrejanim prostorijama – zar mu neće biti hladno na temperaturi koja je svoj ostaloj deci normalna?). Preterana higijena će osiromašiti bakterijsku floru, posebno onu u crevima – a ta bakterijska flora je prvi zaštitnik od budućih alergija. Dakle, smeta smog, ali smeta i višak čistoće – ništa se loše neće desiti vašem potomku ako se povremeno dobro uprlja.
Kad se radi o hrani, jedna od najčešćih alergija je na kravlje mleko. Problem sa kravljim mlekom je što sadrži krupne proteine (veoma teški za varenje), koji su, da stvar bude još gora, vezani za molekule šećera. Zato kravlje mleko nipošto nije preporučljivo za ishranu odojčadi (priroda je kravlje mleko zamislila za telad, ne za ljudske bebe). Probleme lako naprave i još neke namirnice sa krupnim proteinima – riba, jaja i suvo voće. Zgodno je to što alergije na hranu koje se jave kod sasvim male dece često kasnije nestanu; nije zgodno to što su takva deca podložnija astmi.
Šta može da se uradi? Nažalost, ne mnogo. Još nije otkriven nikakav lek za alergiju. Važna napomena: nemojte za alergiju smatrati samo ono kad se dete ospe, ili mu preti gušenje; već je i preterana osetljivost znak za uzbunu i znak da bi taj alergen, ako je ikako moguće, trebalo izbegavati.
Logika tipa „pa nikada mi to nije smetalo“ ovde ne pomaže. Osim kod sasvim male dece, kad se alergije jednom pojave, tu su da ostanu. Zato, pazite na svoj imunološki sistem – jednom oštećen, teško se oporavlja. To je otprilike sve što možete da uradite.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.