Jedno vreme vladalo je pravo „ludilo“ kada se radi o ugljenim hidratima – bili su proglašeni, praktično, „zlikovcima“ i uzročnicima velikog broja kako zdravstvenih tegoba tako i nemogućnosti da se stekne vitka linija. U to vreme je i beli pirinač smatran lošim – smatralo se da sadrži ugljene hidrate i praktično ništa više. Međutim, ugljeni hidrati se ne smatraju više baš toliko lošim, naročito ne ako se konsumiraju u razumnoj meri, a i za beli pirinač se otkrilo da uopšte nije toliko nezdrav kao što se jedno vreme mislilo.
Beli pirinač ne samo da nije nezdrav, on čak ima i nekih prednosti u odnosu na svog integralnog „rođaka“. Koje? Sadrži deset puta veću količinu B vitamina i folne kiseline nego smeđi pirinač. Još jedna dobra strana belog pirinča je što se folna kiselina iz njega iskorišćava bolje nego iz voća i povrća, mada je najbolja varijanta kombinacija ovih namirnica. Ukoliko ste zaboravile: folna kiselina neophodna je za zdravlje ploda (obezbeđuje pravilan razvoj nervnog sistema), a vama održava arterije zdravim i može da predupredi pojavu nekih vrsta kancera.
Pošto je tako koristan, beli pirinač nipošto ne bi trebalo izbegavati u ishrani. Naprotiv! A veoma je zahvalan za različite kombinacije – možete praviti razne salate s pirinčem, filovati pirinčem pečenja ili jela od povrća, tu je i pilav, a pirinač može da posluži i kao prilog glavnom jelu.
Nije loša ideja ni da se okoristite i belim i smeđim pirinčem (ono što smeđi pirinač ima, a beli nema jesu biljna vlakna). Oni se mogu kombinovati u različita ukusna jela, samo se ne kuvaju isto vreme, pa je neophodno pripremati ih odvojeno. Za obrok koji sadrži veliku količinu biljnih vlakana i vitamina možete kombinovati beli i smeđi pirinač s povrćem jarkih boja, kao što su šargarepa, paprika, grašak i kukuruz (da, znamo da kukuruz nije povrće). Prijatno!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.