U životu priličnog broja ljudi pojavi se dilema: operisati krajnike (svoje ili svog deteta) ili ne? Mišljenja su tokom vremena varirala, bili su davani razlozi i za i protiv, a evo i šta se trenutno smatra odgovorom na ovo pitanje.
Jedan od glavnih razloga protiv operacije krajnika bio je taj da se verovalo da će svaka infekcija, bez zaštite koju krajnici pružaju, odmah "otići na pluća". Takođe, smatralo se da će osobama s operisanim krajnicima biti znatno oslabljen imunitet. Međutim, praksa nije pokazala nikakvo drastično slabljenje imuniteta, pa čak, često, ni bilo kakvo slabljenje imuniteta. A nije se pokazalo ni da su osobe kojima su uklonjeni krajnici išta sklonije oboljenjima pluća od onih koji krajnike još uvek imaju.
Ono što se sad smatra glavnim razlogom protiv operacije krajnika jeste to što se operacije, u principu, izbegavaju kad god nisu zaista neophodne. Kada je, dakle, stvarno neophodno operisati krajnike?
Lekarsko pravilo je sledeće: operacija se smatra neophodnom onda kada zbog krajnika dolazi do čestih i jakih infekcija, a "česte" infekcije se definišu kao šest ili sedam infekcija u istoj godini, ili četiri ili pet infekcija godišnje dve godine zaredom, ili tri infekcije godišnje tri godine zaredom. To su kriterijumi za decu; što se odraslih tiče, dovoljan razlog za operaciju mogu biti i ređe infekcije ako su jakog intenziteta (veoma visoka temperatura, gnoj, jako uvećani i bolni limfni čvorovi). Naročito ako se sumnja na moguće komplikacije, ili su se komplikacije već javljale (peritonzilarni apsces, reumatska bolest srca, oboljenje bubrega, apsces na vratu), preporučuje se operacija, kao i ako se sumnja na malignitet.
U principu, razlozi za operaciju i protiv nje slični su kao i za bilo koju drugu operaciju – ukoliko je problem velik, a drugi načini lečenja nisu dovoljno efikasni, preporučuje se operacija, a ako se problem može rešiti i manje invazivnim putem, predlaže se izbegavanje operacije. Krajnja odluka je, naravno, na samom pacijentu ili na roditeljima pacijenta, ako se radi o detetu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Imam sina od tri godine, u poslednjih šest meseci svakog meseca ima upalu krajnika i temperaturu oko trideset osam. Druge simptome nema, kao kašalj, nos i sl. Doktor uvek prepiše antibiotike, najčešće ospamoh. Od njega mu bude bolje, ali sve to kratko traje. Na pitanje šta je s njim dobila sam odgovor da su to samo infekcije i da je to normalno za njegov uzrast sve dok ne ojača imunitet. Mene interesuje vaše stručno mišljenje i savet. Hvala vam unapred. I, molim vas, odgovorite mi. Zabrinuta mama.
Nakon vađenja trećeg krajnika, moje dete više nije imalo problema sa čestim upalama grla i ostalim infekcijama. Ja mislim da treba da se operiše krajnik, ali imam i predlog: doktori treba da pripreme dete pre operacije, da mu pokažu mesto operacije i upoznaju ga sa samim postupkom da ne bi dete posle toga imalo noćne more, kao što je imalo moje.
Imam trideset godina i pre mesec dana sam operisala krajnike. Osećam se odlično, pijem hladno i napokon smem da jedem sladoled. Do tada, sve to nisam smela, a injekcije sam primala mesečno bar jednom, bilo leto ili zima, kačile su me gnojne angine, uz sve to su počeli i zglobovi strahovito da me bole. Moja preporuka je čuvati krajnike dok vrede, čim počnu da štete organizmu, što pre ih operisati.
Dileme da li operisati krajnike (tonzilektomija) ili ne, postoje praktično kod roditelja skoro svakog deteta.
Praksa je pokazala (što je u korelaciji sa viđenjem u ovom članku) da, ukoliko postoje najmanje 3-4 verifikovane bakterijske infekcije grla godišnje (sa dokazanim bakterijskim prouzrokovačem, najčešće beta-hemolitički streptokok grupe A), udruženo sa uvećanim krajnicima, slabim apetitom, lošim napredovanjem u telesnoj masi, pothranjenošću, tada su to jasne indikacije za tonzilektomiju. Takođe, potrebno je konsultovati se sa specijalistom za ORL i sa pedijatrom oko mišljenja u vezi s trećim krajnikom.
Odluku o tretmanu bi trebalo da donesu roditelji, uz konsultaciju ordinirajućeg pedijatra i specijaliste za ORL.