Kad se o nekom prosečnom korisniku radi, ljudi provedu oko 68 sati na internetu mesečno, što ispadne nešto više od dva sata dnevno. Nije mnogo. Međutim, ima onih koji na internetu provode mnogo više, što onda dovede do različitih problema.
Internet je adiktivan. Nisu tu samo raznorazne informacije udaljene tek jedan klik mišem (informacije za koje vam do pre nekoliko sekundi ne bi palo na pamet da ih potražite). Tu je i komunikacija s drugim ljudima, igranje različitih igara s njima, četovanje, beskrajne internet rasprave… To vremenom dovodi do iscrpljenosti, ali i do zavisnosti, pa postaje sve teže udaljiti se od kompjutera i udahnuti malo svežeg vazduha, baviti se nečim drugim. Neka istraživanja pokazuju da čak pet do deset procenata korisnika interneta ispoljava simptome zavisnosti, slično kao s alkoholom i kockanjem.
Kako se potruditi da smanjite zavisnost od interneta, tu potrebu da stalno budete povezani i klikćete mišem po različitim sajtovima, forumima i slično? Za početak, napravite raspored upotrebe interneta, jedan za posao ako posao zahteva internet, drugi za zabavu. Obavezno razdvojite ta dva kako biste mogle da vidite koliko koristite internet za neobavezno surfovanje i zabavu.
Nakon toga, odredite cilj: koliko ćete sebi dozvoliti da koristite internet. Nije do vas koliko ćete ga koristiti za posao, ali jeste koliko ćete ga koristiti za zabavu. Jednom kad vam istekne vreme koje ste odredile sebi, isključite kompjuter.
Pronađite sebi neki hobi i/ili aktivnosti koje nisu povezane s kompjuterom. Ako se bavite nekom umetnošću, muzikom, sportom, društvenom aktivnošću, manje ćete vremena provoditi za kompjuterom.
Često se odmaknite od kompjutera kako biste odmorile oči i protegle se i razmrdale. Dugotrajno sedenje za kompjuterom učiniće da vas peku oči i da vas bole ruke, ramena i leđa.
Procenite kako upotreba interneta utiče na vaš život. Ako utvrdite da zbog toga neredovno jedete, da zanemarujete drage osobe, svoj posao ili školovanje, vreme je da smanjite vreme koje provodite na internetu i da se bavite nečim drugim.
Ukoliko ispadne da niste u stanju da se "obuzdate", zamolite osobu od poverenja da vam pomogne u tome, da prati koliko vremena provodite za kompjuterom i da vas opominje da se sklonite kad za to dođe vreme. Postoji i softver koji vam može ograničiti vreme i aktivnosti na kompjuteru.
Ako niste u stanju da se suzdržite od provođenja previše vremena na internetu, ako se osećate nelagodno ili nervozno kad niste na internetu, ako vam odnosi s dragim osobama slabe zbog interneta, posao obavljate slabije, ako vam se veći deo života svodi na surfovanje internetom, moglo bi da bude vreme da potražite pomoć stručnjaka psihologa.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Bez interneta se danas ne može definitivno. Preporučujem ga u informativne i obrazovne svrhe prvenstveno – mada za obrazovanje ipak preferiram i dalje knjige. Za komunikaciju – samo sa osobama koje su na udaljenim lokacijama – a objektivno postoji potreba za komunikacijom sa njima. Za druženje – nikako. Nažalost – mislim da se danas internet koristi obrnutim redom od ovog koji sam ja navela – znači prvenstveno – za druženje u virtuelnom svetu. Razlog – nedostatak kvalitetnijih sadržaja u životima pojedinaca (većine).