U supermarketima i hipermarketima je neretko velika gužva: prvo gužva dok uzimate robu, zatim čekate u, često, prilično dugačkom redu, onda na brzinu pakujete stvari u kese, i još vas na kraju guraju da se što pre sklonite. Prilično neprijatno, i u mnogima dovede do želje da se svađaju, kao i da zareže na one iza da prestanu da ih guraju.
Dodatno može da iznervira to što mušterija koja dolazi posle vas ne može da sačeka čak ni da uredno stavite račun i kusur ili karticu u novčanik, a zatim ih spustite u tašnu, već plaća preko vašeg ramena, ili vas "strelja pogledom", ili samo što vas fizički ne izgura. Zar ljudi stvarno ne mogu ni toliko da sačekaju? Naravno, ako je kasa napravljena tako da možete da se sklonite kako bi i sledeći kupac mogao da obavi svoje, učinićete tako, razumete da im se žuri, žurilo se i vama dok ste bili u redu, ali nekad jednostavno nemate gde da se sklonite, i smeta vam što oni iza vas ne mogu da sačekaju još malo.
U ovakvoj situaciji treba uzeti u obzir da se ljudima žuri, baš kao što se i vama žurilo, i da kasirka pokušava da sve usluži maksimalnom brzinom. I ponašati se u skladu s time, što znači ostaviti za kasnije sve što ne morate baš tada da obavite. Kupljenu robu morate da stavite u kese, ukoliko to kasirka ili posebna osoba zadužena za to nije učinila, ali ne morate baš na kasi, dok iza vas čeka njih dvadeset, da uredno slažete račun, kusur ili karticu u novčanik, a onda to odlažete u tašnu – možete i da sve te stvari jednostavno spustite u tašnu bez prethodnog slaganja, a sadržaj tašne sredite kad stignete kući.
Zar stvarno tih nekoliko sekundi čini toliku razliku? Pokušajte, kod kuće, da uzmete štopericu i izmerite koliko vam zaista treba da prvo uredno stavite tih nekoliko stvari u novčanik, a zatim novčanik spustite u tašnu, i videćete da nije baš nekoliko sekundi, ipak je malo više. A onda dobijenu brojku pomnožite sa, recimo, dvadeset ili koliko već ljudi obično stoji iza vas u redu, i vidite na šta bi ličilo da svako baš na kasi uredno slaže stvari u tašnu (da i ne spominjemo da se redu stalno pridružuju novi kupci koji čekaju). Vama se vreme koje vam je potrebno da složite stvari ne čini dugačkim, ali poslednjem u redu, kao i kasirki čiji je posao da omogući da kupci što pre završe svoje i da svi čekaju što je manje moguće, to i nije baš toliko kratko.
Nažalost, živimo u užurbano vreme. Ne kažemo da je to dobro, svakako bi bilo lepše i zdravije da su ljudi opušteniji i da im ne smeta da malo sačekaju, ali kad već nije tako, ne bi bilo loše pokazati malo uviđavnosti prema onima koji su nestrpljivi kao i vi – na kraju krajeva, i vama će biti prijatnije ako vas ne guraju i ne požuruju, a zaista nije baš toliki problem kod kuće na miru srediti sadržaj tašne i sve staviti na svoje mesto.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.