Svakom vlasniku koji je voleo svog kućnog mezimca teško je kad ljubimac ugine, ali ljudi nisu jedini kojima je teško u takvoj situaciji. Ukoliko je u kući bilo više od jednog mezimca, i preostali kućni ljubimci će tugovati, bez obzira na to da li je uginula životinja pripadala njihovoj vrsti.
Mnogo je načina na koji preživeli kućni ljubimci mogu ispoljiti svoju tugu. Može se desiti da plaču (to jest, cvile, zavijaju, žalosno mijauču), da izgube apetit, ne mogu da spavaju ili spavaju više nego ranije, da se povuku u sebe i odbijaju komunikaciju s ostalim ukućanima (ljudima i životinjama), ne poštuju pravila kojima su naučeni (gde se vrši nužda, koji delovi stana/kuće su im zabranjeni, kakvo ponašanje im je zabranjeno), ne slušaju komande, nekad čak i pobegnu. Njihovom osećaju konfuzije dodatno će doprineti i neizbežna promena u hijerarhiji njihovog domaćinstva sad kad jednog od članova domaćinstva više nema. Životinje ne razmišljaju o smrti na isti način na koji to ljudi čine, ali su i više nego u stanju da primete da više nema nekoga s kime su se do juče igrali, svađali, jurili, spavali, mazili, i to ih čini veoma nesrećnim.
Pored bola članova porodice zbog gubitka voljenog mezimca, treba imati razumevanja i za bol preostalih ljubimaca i pomoći im da ga prevaziđu. Dok se polako navikavaju na novonastalu situaciju, dok im vreme leči bol, i životinjama treba posvetiti dodatnu pažnju, više ih maziti, možete im nabaviti i nove igračke, davati im više poslastica… Nije dobra ideja da smesta nabavite još jednog mezimca – da „popuni upražnjeno mesto“. Mezimci koje već imate u tom trenutku videće ga kao uljeza i kao nekog ko im ugrožava teritoriju i status. Bolje je prvo obnoviti odnose s preživelim ljubimcima, sačekati da se oporave od gubitka, pa onda, ako želite, nabaviti još jedno mače, štene ili šta ste već planirali.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Potpuno se slažem sa ovim člankom. Dok ostavljam komentar, u rukama držim svoju ljubimicu Niku, psa od šest godina koji se u poslednje vrijeme čudno ponaša. Ja znam razlog. Prije dva dana sin mi se oženio i odselio u svoj stan, odmah do našeg, na istom spratu, ali nema dovoljno vremena da posveti pažnju Niki. Ona ga očekuje u određeno vreme da se vrati s posla, da je izvede i s njom se igra do besvesti, a dlake lete po celom stanu. Dva dana sam imala problem, jer nije htela hranu da okusi. Juče, kada sam zvala sina i snahu da dođu na ručak kod nas, pomalo sam davala i Nikici da jede i vjerujte mi, na iznenađenje svih nas, počela je da jede. Bila sam presrećna. Pred snahom i sinom rekla sam: „Blago meni kada je moja Nikica počela da jede.“ Na to su se moj sin i snaha pogledali i moj sin je prokomentarisao: „Eto, vidiš koliko moja majka nju voli.“ Moj komentar je bio da su mi je oni doveli. Mnogo sam je zavolela, a ja kada nekoga zavolim, o njemu vodim i računa, a kao nagradu dobijam neizmjernu ljubav. Vaš članak me je oduševio. Uverila sam se da u životu treba da učimo od životinja. Moja Nikica me je za ovih šest godina mnogo čemu naučila što nisam naučila ni od prijatelja ni iz knjiga.
Vrlo zanimljivo! Svako može da se nasmeje, a usput i da nauči nešto novo o svojim mezimcima, jer nisu tu samo da se maze i da služe za ukras, već su vrlo pametni i treba ih voleti i razumeti na pravi način. Svakog ovako tmurnog dana treba da pročitamo nešto što će nam biti zanimljivo. Zato, samo tako nastavite!