Želite da se u društvu pokažete kao prava dama koja se dobro razume u vina, ili bar da ne pokažete da o vinima ne znate skoro ništa (vina vas nikada nisu posebno zanimala, ali ipak ne volite da pokažete neznanje)? Evo nekih čestih nedoumica u vezi s vinom i odgovora kako ih rešiti.
Neretko se postavlja pitanje da li je skuplje vino uvek bolje: odgovor je, ne uvek. Cenu vina, pored kvaliteta, određuje i veličina i moć vinarije, pa se tako dešava da u malim, privatnim vinarijama vino bude skuplje jer je njihova produkcija manja. Zato se lako može desiti da je čak i dvostruko jeftinije vino iz neke veće vinarije isto po kvalitetu kao ono za koje bi vas „odrali“ u manjoj.
Jedna od najčešćih nedoumica jeste koje vino ide uz koje jelo. Postoje finese, naravno, ali generalno pravilo je da bela vina idu uz belu hranu, a crvena (crna, kako ih mi zovemo) uz crvenu. Doduše, danas se pravila sve više menjaju i ljudi su sve skloniji eksperimentisanju, tako da, u suštini, sve ide sa svim. Zato nećete napraviti nikakvu katastrofalnu grešku ako poslužite crveno vino uz morsku hranu – čak i ako neko baš postavi pitanje, recite da ste to već isprobale po preporuci prijateljice i otkrile da se ukusi odlično slažu.
Sigurno ste već čule za ono da su vina bolja ukoliko dugo odstoje. Međutim, to pravilo ne važi za jeftinija vina – ona ništa ne dobijaju s godinama, tako da je najbolje odmah ih popiti. Za ona vina koja vredi čuvati, najbolji uslovi su tamno mesto što bliže zemlji i temperature niže od 21 stepena Celzijusa, obavezno bez temperaturnih oscilacija (ukratko, najbolje mesto je podrum). Zašto je temperatura bitna? Jednostavno – toplota stvara pritisak koji omogućava da vazduh dospe u flašu, a to kvari vino.
U boljim lokalima mogle ste da primetite da konobari insistiraju da probate vino koje vam donesu – razlog za to je da se uverite da je u redu. U stvarno dobrim (i skupim) restoranima postoji konobar čija je jedina dužnost da preporuči vino – njegova dužnost je i da umesto vas proba vino i da ga, ako nije u redu, vrati i donese novo. Sad, šta ako niste u takvom restoranu (ne možete to finansijski sebi da dozvolite), a treba da izaberete s vinske liste? Najjednostavnije rešenje jeste da odaberete drugi po jeftinoći rizling – on ima blago kiselkast ukus koji prija većini, nije preskup, a niko ne može da vas optuži da ste cicija.
Živeli!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.