Radite i trudite se da svoj posao obavljate najbolje što možete. Ne smatrate sebe savršenom, ali svesne ste toga da radite puno i da radite kvalitetno. Ne biste ni želele da se ponašate drugačije, da na brzinu „zbrljate“ posao – jednostavno, niste tako naučile. Vaš posao donosi vam bar neku satisfakciju (moglo bi i bolje da bude, a opet i ovako nije baš loše). Onda, jednog dana, kao da se sve promenilo. U stvari, ne sve, ali nije isto kao što je bilo. Kolege i šef vas ne pozdravljaju kao obično, čini vam se da vlada neka čudna napetost i ne, to nije zato što se nekome priprema žurka iznenađenja. Osećate se zabrinuto zbog toga i moguće je da ste savršeno u pravu: moguće je da ste postali žrtva mobinga.
Mobing nije nova pojava i, nažalost, to je nešto u čemu ne zaostajemo za ostatkom sveta. Mobing je psihološko nasilje usmereno prema jednoj osobi i može se iskazati na više načina, zavisno od cilja koji želi da se postigne, kao i od radnog okruženja i kulturnog nivoa. Nekad je mobing vertikalan, kada šef neprijatnim ponašanjem pokušava da navede potčinjenog da sam da otkaz. Češće je horizontalan, kada se između kolega vodi rat raznim podmetanjima i ogovaranjima kako bi se isterao onaj ko izaziva neprijatnosti ili ljubomoru na poslu.
Tipično, žrtve mobinga nisu nesposobni radnici (mada se dešava da i to bude slučaj, da se kolektiv udruži kako bi se nesposobna i neprijatna osoba oterala). Najčešće se radi ili o najsposobnijim i najkompetentnijim, koji izazivaju zavist kolega, ili o osobama visokih moralnih standarda koje nisu spremne za etičke kompromise. Češće je da mobing sprovode oni između 40 i 50 godina starosti, muškarci i žene podjednako – mobing je ređi među mlađim osobama.
Da ne bude zabune: ne treba brkati sitna spletkarenja i uobičajene tračeve sa mobingom. Mobing je prava agresija, koja se odvija u etapama i isplanirano, na sličan način kao što se planira ratna strategija. Posledice mobinga nisu nimalo naivne.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.