Nekada se desi da se neko loše odnosi prema grupi ljudi u kojoj se nalazite i vi. Svi ćute i trpe, govore da to tako ide, a vi ne prihvatate takav tretman. Zbog tog bunta nećete se zameriti samo onome ko se tako ponaša prema vama; još i više će vas zamrzeti ostali iz grupe, jer ste se usudili na ono što oni ni u snu ne bi smeli.
Ukoliko nemate običaj da se ružno ponašate prema drugima, da ih tretirate kao svoje robove, može vam biti nejasno kako neko može tako da se ponaša, da tako tretira druga ljudska bića. Pri tom se zaboravlja da najveći problem nije ta jedna osoba koja se tako ponaša, već ona gomila koja takvo ponašanje i takav tretman prihvata, gomila sklona tome da rastrgne svakog ko se protiv takvog tretmana pobuni. Šta, mislite da ste bolje od njih? Svi oni trpe, samo se vi nešto prenemažete i bunite? Ili vam, u nešto dobroćudnijoj varijanti, govore da spustite glavu i trpite, tako to mora da ide, ništa vi tu ne možete.
Ne mora tako da ide. Ljudi se prema vama ponašaju onako kako im vi, implicitno ili eksplicitno, dopustite. Nije lako suprotstaviti se tretmanu kakav ne prihvatate, a stvar dodatno otežava to što najveći deo problema ne stigne odande odakle očekujete, od osobe koja se loše ponaša, već od onih od kojih biste, logikom stvari, očekivale podršku, od onih koji to isto neprijatno ponašanje trpe. Pa valjda je i njima stalo do toga da uspete, da onda i njima bude bolje? Ne; najčešće su oni ti koji će vas saplitati, podmetati vam, zabadati vam nož u leđa – i to boli.
Sve to ne znači da treba odustati, niti da treba povlađivati bilo onima koji vas loše tretiraju, bilo onima koji su voljni da to trpe i mrze vas zbog vaše hrabrosti. Vi se izborite, onako i onoliko koliko umete, nemojte dopuštati da vas tretiraju kao robinju niti da vas gaze, a ako će neko da vas mrzi zbog toga, to nije vaša krivica.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ako usađujete drugima strah od povrede, ili poigrajmo se riječima, ali recimo drugu stvar, od pobjede i tim više nije ni čudo što vam podmeću i sapliću vas da tiraniju trpite, sagnete se i ne reagujete jer, navodno, ne znaju kako će vaša reakcija biti dočekana, na krv i nož. Najkraće rečeno, ne znaju da li ćete pobijediti u svojim nastojanjima da sve i sebe uzmete u zaštitu, podmetnete leđa za sve, a gle, ne potonete. Onda ste i iznad njih, za lakat, pardon, za glavu viši iznad sitacije, ali ne arogantni. Učinite da se vaš glas čuje!
Hm, da, potpuno se slažem da sve zavisi od nas samih, mi postavljamo granice kako se drugi ophode prema nama. Prema tome, treba se čuvati od takvih stvari, jer ljudi iz okruženja, bilo prijatelji ili ne, često zloupotrebljavaju našu toleranciju, i ako im dopustimo, to ide u nedogled…
Ja se uglavnom trudim da na inteligentniji način ukažem na tu granicu i ulažem veliki napor da budem što taktičnija. Međutim, ponekad imamo posla sa prostacima koji nemaju sluha da shvate poruku i ne povlače se sve dok ne „pokažemo zube“ i na njihovom jeziku im objasnimo da je DOSTA. Srdačan pozdrav.
„Zlo se trpi od straha gorega“, rekao je Njegoš, a taj strah parališe ljude u pokušaju da se pokrenu i učine nešto za sebe i oslobode se tiranije bilo koje vrste. Sabijaju se u „torove“ kao preplašene ovce i međusobno se jadaju i teše – od toga vajde nema. Retki su hrabri da se svim svojim bićem pobune protiv situacije koja ih ponižava kao ljudska bića, pa kud puklo da puklo, ali neće da trpe. Retki su oni koji istinski cene sebe i svoj život i žele da su pravi gospodari tog istog svog života. Većina ih u tom slučaju osuđuje, mrzi i odbacuje, jer im je na taj način stavljen „prst u oko“, jer im je pokazano da može i drugačije da se živi – ali da oni za to nemaju hrabrosti. Pravi buntovnici su retki, ali tim je veća njihova vrednost i njihovo postignuće. Apelujem na sve da se osveste, niko ne mora ništa i nikoga da trpi, samo treba smoći hrabrosti i izboriti se za sebe i život dostojan čoveka.