Penzionisanje je krupan momenat u svačijem životu i velika prekretnica, slično kao i diplomiranje. I, kao što se neki odlično snađu posle diplomiranja, neki tragaju, a neki ne znaju šta će sa sobom, slično se dešava i s onima koji su penzionisani.
Okvirno govoreći, postoji šest različitih tipova penzionisanih osoba, u zavisnosti od toga na koji način se ponašaju nakon penzionisanja. Ovi tipovi nisu „zacementirani“; neki će se pronaći u više njih odjednom, a moguće je i neko vreme pripadati jednom, pa preći u neki drugi, treći… Evo o kakvim se tipovima radi.
Laki klizači: oni uživaju u penziji. Nemaju nikakvih dugoročnih planova, samo uživaju u onome što im svaki dan donese. Na primer, uselili su se u novi stan i uživaju u njegovom opremanju. Nalaze zadovoljstvo i u šetnjama u prirodi, zajedničkom kuvanju s partnerom/partnerkom, odlascima u vikendicu… Svaki dan im donese neko lepo, lagano zadovoljstvo. Ne nedostaje im posao; nije da bi im smetalo da nešto rade, ali se ne osećaju nezadovoljno ni beskorisno ni bez posla. Veći deo ovog tipa penzionisanih čine materijalno situirane osobe koje ni dugoročno gledano ne moraju mnogo da brinu o finansijama.
Avanturisti: njima je penzija trenutak promene kompletnog života, i to u pozitivnom smislu. Ne zato što više neće raditi, naprotiv. Ovaj tip penzionisanih će često upisati neki kurs ili školu i nakon što završe s tim počeće potpuno novu karijeru. Recimo, penzionisani knjigovođa koji se bacio na proučavanje kulinarske umetnosti i osnovao firmu za katering, ili nekadašnja učiteljica koja je postala maserka. Često je jedan od motiva za rad nakon penzionisanja finansijski, samo što će avanturista to da uskladi sa svojom ljubavlju prema promenama. Mnogi avanturisti vole da putuju, neki će istraživati lepote svoje zemlje, neki će, ako nađu mogućnost za to, putovati u različite krajeve sveta i posmatrati različite kulture.
Nastavljači: nastaviće da koriste znanja, veštine i sposobnosti koje već imaju, samo će to prilagoditi činjenici da su u penziji. Tipičan primer je penzionisani nastavnik koji daje privatne časove, ili nekadašnji agent za prodaju nekretnina koji i dalje rođacima i prijateljima pomaže da nađu odgovarajući stan. Ili, bivša vaspitačica koja sada čuva decu. Nastavljači to rade delom zbog novca, a delom zbog toga što vole svoj posao i žele da se njime i dalje bave.
Sutra pročitajte o preostala tri tipa penzionisanih.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Što se mene tiče, u pravo vreme sam pročitala ovaj članak. Za sada izgleda da pripadam toj kategoriji „nastavljači“, ali ću se maksimalno založiti da promenim sadašnji „status“. Odlaskom u penziju gotovo sam upala u depresiju. Nisam umela da se snađem sa tolikim slobodnim vremenom, gotovo da se poludi. A onda sam počela da pronalazim honorarni posao, ne toliko zbog finansija, koliko da potrošim vreme. Konačno sam shvatila da penzionerske dane treba drugačije da živim. Raspitujem se o penzionerskim društvima. Rado bih da putujem, ali ne u neke daleke predele, već tu negde po Srbiji. Želim nova druženja i sve ono za šta nisam imala dovoljno vremena dok sam radila. Sin i ćerka imaju svoje domove i ja ne bih htela da ih gušim, naprotiv.