Nekada se ljudi opredele da počnu neki veliki poduhvat, nešto zaista veliko. I, ne žele ništa da prepuste slučaju, već se trude sve živo da isplaniraju – što nekada dovede do toga da postignu znatno manje nego što su mogli.
Ne kažemo da ne treba planirati uopšte, da je dobra ideja da se u veliki (recimo, poslovni) poduhvat upustite potpuno stihijski, pa kako ispadne, nešto ćete valjda ispetljati. Planiranje velikog poduhvata je više nego preporučljiva ideja; time što ćete pažljivo razmisliti o mogućim teškoćama i unapred imati ideje kako da ih prevaziđete znatno poboljšavate šanse da vam poduhvat uspe. Međutim, ako sve isplanirate do najsitnijih detalja, ograničavate sami sebe.
Kada sve isplanirate do najmanje sitnice, sebi tačno zacrtavate kako ćete se kretati – tako i nikako drugačije. Taj plan vam, zaista, može uspeti, samo što previše detaljnim planiranjem sebe zatvarate prema novim mogućnostima koje bi vam se usput mogle otvoriti, prema novim idejama koje bi vam naknadno mogle pasti na pamet, ili koje bi vam neko mogao predložiti. Kada je sve baš detaljno isplanirano, nema mesta za nove ideje, nemate gde da ih implementirate.
Šta učiniti? Isplanirati u opštim crtama – ali ostaviti i mesta za improvizaciju, kao i za ubacivanje novih stvari koje bi vam mogle pasti na pamet ili koje bi mogle da iskrsnu. Tako jeste nešto neizvesnije, ali vam ipak daje razumnu sigurnost (onoliko koliko sigurnost postoji), a ostavlja otvorenom i mogućnost da od vašeg velikog poduhvata ispadne nešto ne samo veliko već i veličanstveno.
Verujte u sebe. Pametni ste i sposobni, možete da postignete to što ste naumili. I nije vam neophodno da unapred znate svaki detalj – tamo gde je to potrebno, snaći ćete se u hodu. Srećno!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.