Danas je moguće čuti dame kako se hvale time da ne umeju da kuvaju i da preziru ručne radove, kao i sve kućne poslove, i smatraju da jedino žene koje nisu emancipovane pristaju da rade takve stvari. A vama, recimo, kad čujete tako nešto, dođe da se nasmejete, jer nemate ništa protiv kuvanja ni ručnih radova, i ne smatrate sebe zaostatkom iz nekih primitivnijih vremena.
Ne kažemo da žena mora da ume fenomenalno da kuva, da ima odlične ručne radove i da bude sjajna domaćica koja obožava sve kućne poslove da bi bila prava žena. Daleko od toga. Ako ne volite da kuvate, ako ne volite kućne poslove i ne zanima vas ručni rad, to vas ne čini manje ženstvenom, ne mora svako da se interesuje za te stvari – ali vas ne čini ni manje ženstvenom ako nemate ništa protiv svega pobrojanog.
Kuvanje može da bude veoma zanimljivo, da i ne spominjemo da daje veoma ukusne rezultate. Za ručni rad neke žene nalaze da ih smiruje i da im prija, ne smatraju da je štrikanje samo za penzionerke koje više ni za šta nisu osim da čuvaju unučiće i štrikaju. Što se ribanja podova i sličnog tiče, teško da neko baš uživa u samom procesu, ali jeste lepo videti blistave rezultate toga.
S druge strane, teško da je za pohvalu da odrasla osoba kaže kako ne ume da kuva ili da ne ume da opere veš. Nema veze da li to izgovara žena ili muškarac, odrasla osoba koja bi da jede skuvano i da bude u čistom trebalo bi da bude sposobna da ume da skuva nekoliko jednostavnih jela i da opere. Jedno je da neko ne voli takve poslove i da ih izbegava, sasvim je drugo kad baš ne ume i još se i hvali time.
Kuhinja, kućni poslovi i ručni rad ne stavljaju ženu u podređeni položaj. U podređeni položaj je stavlja to što je prisiljena da radi nešto što ne želi; ukoliko ona uživa u kuvanju i ručni radovi joj prijaju, nikakvih tu problema nema, osim u glavi onih koji kuvanje poistovećuju sa ponižavanjem žene.
Radite ono što vi želite, onoliko koliko želite i/ili smatrate da je potrebno, i ne dopuštajte da vas prisile na nešto što ne želite. Tada i takozvani ženski poslovi mogu da budu uživanje, kao i sve čime se neko bavi jer voli to da radi.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Gđa Smiljo, jako mi je žao što vas je moj komentar uvredio i sto ste moj komentar doživeli i shvatili toliko lično.
Draga gospođo Mija, ja sam u svom preduzeću bila šef knjigovodjstva, a moja pokojna mama je bila poslovođa u radnji u kojoj je radila. Obe smo bile mnogo posvećene poslu, ali smo bile posvećene i porodici i to što Vi pišete mene lično vređa. Meni u životu ništa nije falilo što mi je mama bila radna žena i što se nije koncentrisala na kuvanje i ručni rad, a ni mojoj deci ništa nije nedostajalo: oboje su voljeni i lepo vaspitani, završili su fakultete, oboje rade, a sin je ove godine zasnovao sopstvenu porodicu. To nije mala stvar danas kad ima toliko propaliteta i narkomana među omladinom. Ja smatram da je bitno da se svaka kompletna ličnost razvija poslovno, isto kako je bitno da ima porodicu i da ume da voli i da bude voljena.
Čestitam na navedenom komentaru. Smatram da emancipovana žena ne treba da se zadovolji samo poslovnim uspehom ili nekim drugim vidom dokazivanja. Po mom mišljenju, zadovoljstvo i ispunjenost je daleko bitnije, pa makar se odnosilo na volju za rad u kuhinji ili uživanje u ručnom radu.
Ići ću na širok zaključak: oba pola treba da se trude da savladaju što više veština u životu, bez obzira na davno ustaljene rodne podele. Svaki rad je za poštovanje.
Draga gospođo Milaković, svaka žena nek odluči za sebe da li hoće da kuva i kukiča ili ne, a ako voli da priča kako to ne ume, to je sasvim u redu. Uopšte nije sramota reći da ne umete da kuvate i bavite se ručnim radom, danas kad nema potrebe da žene kuvaju i štrikaju sebi džempere. Ja sam mama jedne devojke od 26 godina koja, iako je iz Beograda, živi sama u stanu koji iznajmljuje svojom platom, i ne ume da kuva, a jede u menzi svog preduzeća ili sprema polugotova jela. I jev l moja ćerka treba da se stidi što radi 10 sati dnevno za svoju budućnost i nema vremena i želje da kuva? Mislim da ne! Takođe, to je ne čini ništa manje „pravom ženom“, kako su neke komentatorke napisale. Pozdrav od jedne ponosne mame!
Svaka čast, gospođa Smiljo, što je vaša ćerka vredna osoba i ume vredno i naporno da radi u svojoj struci u preduzeću. Ali, da li ume i da voli? Ne da li voli, nego da li UME DA VOLI? Srdačan pozdrav i svako dobro.
Ponosna sam na sebe što to sve znam da radim i pri tome vodim računa o svom izgledu. Sve može da se postigne.
Živelo kuvanje! Nekada, u davna vremena, po tome da li neka žena zna da kuva i da li zna dobro da kuva gledalo se da li je prava žena i po tome se ocenjivala ženstvenost. Čini mi se da su se i u drevnim vremenima paganske žene i žene iz paganskih kultura i civilizacija prepoznavale po tome što nisu umele dobro i ukusno da kuvaju. Ja i sada nepogrešivo koristim taj kriterijum u svojo firmi da prepoznam koje su koleginice prave žene i da li stvano vole svoju porodicu (a ne samo da li imaju porodicu) baš po tome da li znaju, umeju, vole da kuvaju i da li dobro kuvaju.
Primitivno je i bezobrazno deliti žene na „prave“ i „lažne“ prema tome da li žele, vole i umeju da kuvaju. Jako loš tekst.