Pročitate ili čujete, nekad, o nekom izuzetnom delu i pomislite kako vi to nikad ne biste uspeli da uradite, ne što ne biste želeli kad biste bile u sličnoj situaciji, već zato jer niste nikakav heroj. Ne osećate se kao heroj. Evo male tajne: ni heroji se, često, ne osećaju kao heroji. Naročito ne dok vrše herojska dela.
Ako vam dete istrči na ulicu, potrčaćete za njim i zgrabiti ga i vratiti ga na bezbedno, ne razmišljajući o tome da bi automobil mogao da udari i vas. Ukoliko iole volite životinje, i čujete tužno cviljenje iz kontejnera, i vidite da je neko bacio štene unutra, pokušaćete da ga izvučete, i ukoliko vam to ne uspe, rastrčaćete se unaokolo i naći dobre duše da vam pomognu. Nećete stajati da razmišljate o tome da činite nešto herojsko i veliko, usredsredićete se na akciju (eventualno ćete se, u slučaju sa štenetom, upitati kakav monstrum neko treba da bude da bi bacio bespomoćno živo biće u kontejner, ali i to će biti usput, neće tu biti nešto mnogo vremena za premišljanje). Nećete se ni osećati kao heroj, ni tada ni posle toga – osećaćete se obično, kao vi (dobro, i uzbuđeno i uzrujano dok akcija traje, i biće vam potrebno malo da se smirite kad akcija bude uspešno obavljena, možda vas dobar deo uzrujanosti tek tad stigne, kad shvatite kakav je grozan ishod mogao da bude da niste uspeli).
Ima i kada se osetite kao heroj, nakratko, ili bar vrlo ponosno, a to je kad postignete nešto naporno – ali to osećanje je češće nakon napornog dela (kao što je uspešno završavanje 500.000 obaveza u toku jednog dana) nego nakon spasavanja nečijeg života ili nečeg sličnog što obično nazivamo herojskim.
Poenta? Nema veze što se ne osećate kao heroj, niti je takvo osećanje neophodno da biste izveli nešto herojsko. Takva dela čine "obični, mali ljudi", koji su se zatekli u situaciji da moraju da smesta preduzmu neku akciju i bez razmišljanja i oklevanja je preduzeli. Ljudi koji se u običnim okolnostima osećaju manje-više isto kao i vi.
To znači da biste, da se nađete u sličnim okolnostima, vrlo verovatno i vi postupili kao i oni i poneli se herojski. I kasnije se pomalo čudili zašto svi pričaju da ste nekakav veliki junak kada ste samo učinili ono što vam je u tom trenutku bilo najnormalnije da učinite.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ni u kom slučaju se ne osjećam posebno hrabrom kada me nema tamo gdje me očekuju ili me traže, čak mi se nadaju. U afektu izbjegnuta mjesta čine nas kukavičkim stvorom pa i narodom, nikako herojskim bićem koje bi i da gine za onu pomalo zaboravljenu sentencu: biti svoj i na strašnom mjestu postojati. Ima toga još, ali drugi će to spretnije dokučiti.