Dobiti dete je velika radost, ali oko dece ima puno posla, i svakoj majci puno znači kad može malčice da se odmori, kad na neko vreme neko drugi preuzme brigu o detetu. Međutim, to ni izbliza ne znači da će majka prepustiti brigu o svom detetu bilo kome, pa makar joj osoba koja ponudi pomoć inače bila bliska.
Na šta konkretno mislimo? Imate dete, nebitno koliko je staro, osim što je suviše malo da biste mogli da ga ostavite samo. Svog mališana jako volite, naravno, ali bi vam povremeno prijalo, ili vam zbog drugih obaveza bilo neophodno, da se o njemu pobrine neko drugi, da ga neko drugi pričuva na nekoliko sati (ili da ga čuva dok ste vi na poslu). A imate i rođaku koja vam je više puta rekla da će vam rado čuvati dete. Vama je ta rođaka draga, ali zbog nekih njenih osobina biste se osećali nelagodno da je ostavite samu s detetom. Možda je smatrate simpatičnom, ali neodgovornom, možda je nešto drugo u pitanju, tek, ne biste imale poverenja u nju da vam pazi na vaše malo blago. Uspevalo vam je da izvrdate odgovor nekoliko puta, ali ona nastavlja da se nudi, i vi ne znate šta više da radite – ne želite da je povredite odbijanjem, draga je, ništa vam nije skrivila, lepo je od nje što se nudi, ali još manje želite da je ostavite samu s detetom.
Šta tada? Postoji li neki diplomatski odgovor, pošto teško da možete večito da izvrdavate? Postoji. Možete joj se zahvaliti na ponudi, reći da vam to puno znači, ali da nemate problem s bebisitingom (ako vi tvrdite da nemate problem s bebisitingom, nije na njoj da vam protivreči). Dodajte da i vi i vaše dete uživate u njenom društvu i da je ona, kad god ste vi tu, rado viđen gost.
Taj odgovor nije najiskreniji, ali je dovoljno učtiv, i stavlja joj do znanja da cenite njenu ponudu i uživate u njenom društvu – a to što ne želite da vam ona čuva dete je vaša stvar i na to imate puno pravo.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
To mu dođe kao „Kako odbiti neželjenu ženu“. Moj sin odskora ostaje sam u školskom dvorištu, baš kao i njegovi drugari, čuvaju se međusobno tih pola sata dok ne dođe učiteljica. I nemam pojma više šta se dešava za to vrijeme pa skoro ni u školi poslije. Odem po njega i na putu do kuće on se već raspriča šta ima kod njega. I ne treba mi neka strana osoba da skrene pažnju na to i to. Ima sve vrijeme ovog svijeta, i moje, da ispliva na površinu i ne zagubi se u masi svijeta i problema iako je „tako mali“, a ja ga ne osluškujem i ne čuvam baš u svakom trenutku. Dakle, čuvari, moj sin je meni i svom ocu najprivrženiji i sve je pod kontrolom. I čemu tolika prilježnost u teškoći da se odbije nečija suvišna ponuda ili riječ drugih ljudi, u ovom slučaju nesuđene bebisiterke, koji makar nesebično nude svoju pomoć, a nisu u toku ni u planu, dakle, meni nepotrebni.
Ja nemam problema sa ovakvom vrstom usluge, jer ne znam kome da se obratim, a ta vrsta usluge mi je potrebna.