„Za devojke je ljubav lepa njuška (faca). I to je sve. Znači, ako je lep, onda je automatski i pametan, i inteligentan, i uspešan, i dobar, i fin, i anđeo, i zdrav ko dren, i supermen….
A to što je bolestan, što je narkoman, što je siledžija, možda što je zao čovek, kurvar, kockar, probisvet, ženskaroš, to nema veze
E a kad se udaju iz te nazovi ljubavi, onakve kakvu sam gore opisao i kad takav lepotan krene da ih vara i shvati zašto li se uopšte i oženio kad može da ima koju god želi, jer ga i dalje saleću devojke – onda počne da maltretira suprugu i da je nipodaštava, čak udara krvnički glavom o zid i šutira po licu, stomaku i svuda gde stigne.
E onda njoj dođe mozak iz dupeta u glavu, konačno.
Zato sve raspuštenice, kad ih muževi oteraju ili kad one ostave svoje muževe zbog prevare ili zbog maltretiranja – shvate da je lepota muškarca nešto što je najmanje bitno i tek onda shvate da je unutrašnja lepota muškarca daleko, daleko bitnija i gotovo jedino bitna.“ (Trazim_curu_zabrak)
Napišite i Vi šta mislite o ovome na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Bolje je biti i izrazito ružan nego prosečan, jer prosečnoga niko ne primeti.
„malo je dobrih ljudi danas“- iživljavanje… kompleksa(ša)
Ovaj (Trazim_curu_za brak) je tipičan primer teškog kompleksa (od koga verovatno nikada neće uspeti da se izleči), a što vuče još iz mladosti, i koji je očigledno veoma nezadovoljan svojim izgledom, a da verovatno ništa ne čini da tu bar malo nešto popravi, (neće moći mnogo ali bar malo). Neko ovakvim postupanjem pokušava (kao ovaj lik) da diskredituje momke sa klasičnim crtama lica i da širokom ženskom auditorijumu „zavrti mozak“ navodnom „unutrašnjom lepotom muškaraca“, što je činjenica koja ne postoji, valjda je mislio da ružnjikavi muškarci pokušavaju da dokažu kako dobar izgled nije važan, čak nepoželjan, jer će takvi momci ostavljati devojke, što nije tačno a da je najbolji onaj muškarac koji je „dobar čovek“ (ima u narodu izreka : sačuvaj me bože od dobrih ljudi, a od loših ću sam da se čuvam), koji je preterano pažljiv, koji se upinje da pomogne, da bude „drug“,pa se upinje da bude „šarmantan“ itd., i tome slično. Interesantna je činjenica da se muškarci prosečnog izgleda ili ispod toga,(što obično,- ne baš uvek,- povlači težak kompleks), investiraju sav novac, često nezakonito stečen i sve drugo u osvajanju lepotice, koji besomučno nastoje da se ožene lepoticom, nude sve moguće i nemoguće, jer smatraju da će ženidba sa lepoticom umanjti njihov kompleks ili ga izlečiti od istog, što nije moguće. Jedino to mogu sanirati ako se ožene devojkom približno njihovog izgleda i opšteg nivoa, ali oni to smatraju porazom i time ulaze u začarani krug iz koga nema izlaza. Simptomatično je kod 90 % osoba oba pola, balkanskog miljea i mentaliteta, da iz petnih žila nastoje da nadju bračnog druga koji je iznad njihovog nivoa, posebno što se tiče izgleda.