Maniri koji su navedeni odnose se zapravo na sve građanke, tačnije, na sve kultivisane osobe ženskog pola… Nije bitno odakle potičete, već kakvi ste.
„Prava Beograđanka je posebna vrsta! Nema ih previše, ali kad ih sretnete ne ostave vas ravnodušnima!
Titula „Beograđanka“ nije tek nešto što može da ponese bilo koja ženska osoba bilo da živi u Beogradu ili ne. Ta titula se zaslužuje!
Zapravo, nema određenog vremena koje mora da prođe kako bi neko mogao da se nazove „pravom Beograđankom“. Neke žene su rođene u ovom gradu i žive tu godinama, a opet su sve samo ne „Beograđanke“, a ima onih koje su mogle i juče da se dosele, a već su postale neraskidivi deo ovog lepog grada.
Beograđanke u sebi spajaju naizgled nespojivo! One su mangupi sa damskim manirima. One su smele i hrabre, po potrebi amazonke, po potrebi princeze. Možda su baš zato svima neodoljive i egzotične.
Pa, kako to izgleda „prava Beograđanka“?
Ona neće doći polugola u restoran ili pozorište, niti će polugola hodati na -20 kao da je krenula na plažu, a ne u grad. Ona bez obzira na svoj način odevanja, stil ili godine, svoju garderobu prilagođava prilici.
Ona ne stavlja šminku špatulom, već zna kako se i za koju priliku šminka.
Ona zna da je vožnja GSP-om u njenom gradu uvek prava avantura, ali se svejedno neće gurati i „gaziti preko mrtvih“ da se domogne praznog sedišta. Slično, ustaće starijem, trudnici ili malom detetu jer je tako vaspitana.
Ona nikad, bez obzira na svoje mišljenje, koje se kosi sa tuđim, neće omalovažavati ili osuđivati drugu stranu. Ona ne podnosi bilo koji vid diskriminacije nekoga ili nečega. Ona neće po svaku cenu da raspravlja o temi u koju nije upućena. Ona pita kada nešto ne zna. Ne lažira znanje, jer zna da je to smešno.
Ona ne sedi samo i isključivo u našminkanim kafićima u Strahinjića Bana i nije joj stalo da bude viđena. Naprotiv, ona ima svoja omiljena skrivena mesta u svim krajevima Beograda i dovoljno joj je dobro društvo pa da se provede fenomenalno.
Čak i kada zakazuje sastanke u centru grada, ona se nikada ne sastaje „kod konja“. Ako je već tu, sačekaće nekoga kod spomenika Knezu Mihailu.
Ona ima u neku ruku viteški pristup u ophođenju i ponašanju. Neće igrati prljavo, neće napadati čoporativno, neće kidisati na slabije. Nemojte ovakvo njeno ponašanje pomešati sa slabošću! Ona možda nije divlja i ne napada prva, ali ne da na sebe i i te kako zna da se brani.
Ako ste se prepoznali u ovome, vi mora da ste prava Beograđanka! Ako niste… pa dobro, nikada nije kasno da se promenite i ovu „titulu“ zaslužite!“
(autor: Maja Mihajlović)
„Svideo mi se tekst, a vi izvolite reći vaša mišljenja i iskustva, mogu i fotografije Beograđanki (ili onih koje to nisu)… Budite fini.“ (Shag)
Uključite se u duhovitu raspravu na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Uz dužno poštovanje, ali svi mi iz unutrašnjosti smo gospoda za vas Beogradjane
Auuuuu, baš si nam rekla
Draga Majo, prelazim odmah na Ti, iako Ti ne znam godine, ali znam da iste, nisu od značaja. Bitna je boja glasa, kojom bi mi se, sada, obratila. Bitna je boja kaputa koji si danas nosila u rukama, iako je nezgrapan, znam da si ga nosila, a kao usput hodala, onako plesajući neki svoj tango, ma kakav tango – čitavo Labudovo jezero, osmeh, da li sam naglasila – blag, tako blag, ispod karmina iste boje kao napred pomenuti kaput…A u sebi, u sebi si psovala kao dobri stari i pripiti košunjar. Vidim Te u autobusu, opet igraš neki čudan ples, stoj na jednoj nozi, sa obe ruke u velikoj nežnoj torbi, koja nije markirana, ne, ne vidim da blješti ime kreatora, ni šljokice ni štras, ali od prave kože je ta torba koja lebdi, kao i Ti….dok vadiš bus plus i naravno, skoro pa otpevano – „Izvolite,Hvala, Uvek “ možda se neka devojka koja se sada švercuje (sa dvadeset godina zakašnjenja) pita da li si Ti sa ovoga Sveta?
mislim da je neispravno deklarisati “ beogradjanku“ titulom. Moze biti zagrepcanka u Beogradu, ili Palatina, etc, beogradjanka u Rimu…… Sve te “ dame“ imaju zajednicku crtu pemenitosti i eksplozivnosti u isto vreme. Bez obzira odakle dolaze. Srecu se retko, jer da nije tako ne bi bile posebne.
1945 stanovnika Beograda oko 250.000 2018 samo punoljetnih glasača 1.600.000 Vise od pola su Beograđanke u oba slučaja …..vredi razmisliti !
Ovo su opšte odlike čoveka.
odlican text. Bravo za Beogradjanke!
Gluposi!
Prepoznala sam se u tekstu.Rodjena u Siminoj 1951 Sve nas je manje
kakvi beogradjani njih nema vise samo neki dodjosi koji misle ako su se rodili u bgd da su beogradjani a onih koji su generacijama porisnuti su van beograda reci pobegli od novobeogradjana dodjosa
Zemun je samo jedna od beogradskih opstina, svidelo se to Vama ili ne, a ne bi bilo lose da se pozabavite istorijom i saznate sta je bio Zemun nekada?
Procitah i povratih. Uzas.
steta sto je na slici za „beogradjanku“ zemunska kula Sibinjanin Janka. A Zemun, kao sto je svima znano NIJE u beogradu
Kao i Ovča,i Borča!Ovde i u Zemunu je sramota ne očistiti ispred svoje kuće,pa i sneg.Te, BEOGRAĐANKE znaju i sa metlom,varjačom,olovkom i skalpelom.Znaju i vaspitane su baš tako opisano!Svi su im stilovi i valeri oblačenja i ophađenja poznati,od“apa-drapa do“vamp women“!