U životu nam se dešavaju raznorazne neprijatne stvari. Neke od njih možemo izbeći. Neke ne možemo (naročito ne one koje su se desile u prošlosti – desile su se pa su se desile), ili možemo, ali nam je na neki način isplativije da to ne učinimo, i dobro bi bilo pokušati da se bar ne nerviramo oko toga, već da prihvatimo da je to tako i "guramo dalje". Evo nekih takvih stvari, bez posebnog redosleda.
1. Prošlost voljene osobe. Osim ako je to nešto što bi moglo da vas ugrozi i sada – recimo, on je nasilnik, i ne znate kada bi to moglo ponovo izbiti, ili se opijao do besvesti pa se samo pitate kada će ponovo početi s tim, ili nešto te vrste – prošlost je prošlost. Svi mi pravimo greške i svako bi se mogao setiti stvari koje je učinio a da na njih uopšte nije ponosan. Međutim, prošlost se ne može promeniti – bitno je kakva je voljena osoba sada, da li je to sada osoba s kakvom vi želite da budete.
2. Vaši roditelji su vas terali na časove klavira, baleta, čega god, a vi ste to mrzeli. I vaši roditelji su samo ljudi, sposobni da naprave greške, a verovali su da to čine za vaše dobro. U svakom slučaju, vi ste sada odrasli, ne mogu da vas nateraju da pohađate omražene časove, niti možete da izmenite prošlost. Ne vredi se sada nervirati oko toga.
3. Nešto vam ne ide pa vam ne ide. Pa šta? Niko nije savršen, niti je talentovan za sve. Bez obzira na to, može da bude zabavno raditi i ono što vam ne ide. Uopšte nemate sluha, ali jako volite da pevušite? Samo napred, bar dok u blizini nema nikoga kome bi vaše falširanje moglo da smeta. Imate dve leve noge, ili niste sposobne da izvedete ni najjednostavniju koreografiju, ali ipak volite da plešete? Opet, samo napred. Potrudite se da nikog fizički ne povredite (gaženjem, naletanjem i slično), i uživajte.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Za neke stvari koje vas snađu jednom-dvaput i nikad više, ne bi se moglo reći da su samo „neprijatne stvari“ iz kojih ste izašli kao „pobjednik“, jer ste načisto da vam se takve nikad više neće desiti, ne zato što ćete biti oprezniji, već naprosto što nije do vas, nije ni bilo, naprosto se odigralo tako, ostavilo trajne posljedice, neskrivenu gorčinu i pomućene međuljudske odnose. A na vama je da se pomirite sa sobom i sa neželjenom situaciom koja vam je poremetila život i okrenula ga u sasvim drugom pravcu od onog kojim ste mogli hodati „kao sav ostali normalan svijet“.Obitavate, ali ne vjerujem da možete da se pomirite i sa ljudima koji su u svemu odigrali „glavnu ulogu“, možda i jedinu krivicu, ali koji ravnodušno, izvini, nastavljaju po starom i nije da im ne ide dobro. Ne znate samo šta hoće od vas!? Da glumite pomirenje sa cijelim svijetom ili „nakaznu“ sreću, a plače vam se od muke svaki put kad se nastojite, da i vi, zadovoljite sa prirodnim stanjem stvari i ipak drugim životom koji vam je „darovan“, sretni što niste svoju nametnutu ulogu žrtve odigrali do kraja pa da ništa ne znate, jer vas više nema.