Iako je položaj žena u svetu bolji nego u (bliskoj) prošlosti, postoje brojni primeri koji to poriču, pokazujući kako su mnoge forme represije i diskriminacije i te kako na snazi. O tome rečito svedoči i aktuelni slučaj mlade Nigerijke, Safije Huseini (35), koja je u svojoj rodnoj Nigeriji zbog preljubništva, prema šerijatskom zakonu, osuđena na smrt kamenovanjem.
Ona je, zahvaljujući reakcijama mnogih zemalja i (posebno) ženskih grupa ipak puštena na slobodu. U međuvremenu je jedna od najaktvnijih zemalja u procesu njene odbrane, Italija, rešila da je primi i dodeli joj titulu počasne građanke Rima.
Ovaj potez Italijana naišao je na neodobravanje muslimanskih vođa u severnoj Nigeriji koji optužuju italijanske zvaničnike zbog toga što je pravi razlog njihovog čina namera da Safija bude preobraćena u hrišćanstvo.
Očigledno, varvarskim mizoginim činovima nema kraja: u međuvremenu je još jedna žena dospela u fokus pažnje javnosti, zbog identične „krivice“ – Amina Laval ima 30 godina i takođe pokušava da preinači smrtnu presudu. Iako je granica tolerancije tuđe drugosti i kulturološke različitosti (očigledno) fleksibilna, globalna institucionalizovana mizoginija ne sme biti ni u kom pogledu tolerisana.
Premda počasna titula Safije Huseini sobom ne nosi nikakve beneficije poput državljanstva ili zakonskih prava, njen put je izazvao negativne reakcije. Tako je guverner države Sokoto, Atahiru Bafarava, tražio od imigracione službe da Safiji ne izda pasoš, ali je ministar za ženska pitanja poslao delegaciju sa pasošem u njeno selo.
Nigerijska vlada primenu šerijatskog zakona tretira kao neustavnu, ali do sada nije reagovala kaznenim zakonskim merama. Ovaj slučaj samo je jedan u moru sličnih koji ostaju skriveni od javnosti širom sveta: stoga je globalna inicijativa kada su u pitanju prava žena očigledno nužna, ali ne samo na papiru.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.