Normalno je boriti se za svoja prava, kao i za prava svih oko vas, naročito vama dragih osoba. A ako imate decu, sasvim je sigurno da ćete dati sve od sebe da se izborite za njihova prava, kao i za to da im bude dobro i da budu srećna. Ipak, nekad se u borbi za prava ode predaleko, toliko da to već liči na karikaturu, prestane da bude borba za prava i postane izvoljevanje.
Smešan primer za to stiže nam "iz belog sveta", tačnije, iz Japana. Japanska kultura je prilično drugačija od naše, to nije nepoznato, ali ovo o čemu ćemo vam ispričati doskora se kod njih nije dešavalo, niti je bilo tipično za Japance.
Naime, sve više nastavnika javlja o promeni u ponašanju roditelja, o tome da se roditelji sve više bore za prava svoje dece. To ne bi bilo neobično da roditelji zahtevaju bolje uslove u školi, dodatnu pomoć onima kojima je potrebna, bolju hranu za svoju decu, nove načine da se deci omogući da lakše savladaju gradivo, da im se pomogne da budu uspešnija. Jedan od najnovijih primera nema veze ni sa čim od navedenog, a tiče se školske predstave.
Kao i svake godine, škola je pripremala predstavu u kojoj učestvuju njeni đaci. Predstava je bila "Snežana i sedam patuljaka". Šta je tu neobično? To što je u toj predstavi bilo čak 25 Snežana, i to ne zbog umetničke slobode ili neke kreativne ideje koju su imali oni koji su je spremili.
Do 25 Snežana u predstavi "Snežana i sedam patuljaka" došlo je nakon što su roditelji zastrašivanjem i pretnjama uspeli da nateraju školske vlasti da priznaju kako nije fer da postoji samo jedna glavna uloga, to jest, da nije fer da glavna uloga bude nešto što može da igra samo jedno dete. Tako je ulogu dobilo dvadeset petoro dece.
Ne znamo koliko je u ovom alternativnom izvođenju "Snežane i sedam patuljaka" bilo patuljaka.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
E, prva uloga u svom životu, a tek glavna… Mislim da je ipak djelotvornije sjediti u svom zabranu i vući nečije… svoje konce, kako nadmoćno! A što se tiče predstava i predstavica, jedna je glavna i posebna, ostale su tu samo neka rezerva i čekaju svojih pet minuta, svoj red, a spisak na djelu. Jer, kako inače shvatiti cijelu predstavu kad se otegne u nedogled i dok se svi izredaju, istorija se ponavlja beskonačno. U stvari, glavna glumica nikad nije stigla na red, da odigra sama svoga princa i udovolji tako svojoj jedinoj želji. Hvala ti što si mi omogućio da izađem iz sjene i pokažem se u svoj svojoj… tvojoj veličini. Nemoj mi reći kako je tu neko nešto pobrkao, a ti se prevario; ja bih stala na pola puta, a i ima tu još toga… nijansi nepregled. Idem da presiječem to kad već se tako neotesanko nečiji ponavlja i viče „uzmi me za svoju glavnu posvetu“.
Super! Kompromisno rješenje da se svima ugodi. Dali ste mi ideju. Pa, zaboravimo na prijetnje i ucjene „nadmoćnih“.