Svakodnevno nas zatrpavaju podacima o tome kako se treba čuvati, o tome da je ovo ili ono izuzetno rizično pa bi ga valjalo izbegavati, opasno je ovo, opasno je ono… Istina je da rizik uvek postoji, ali to ne znači da treba živeti u konstantnom strahu – konstantni strah je gori od svih tih opasnosti o kojima vam pričaju, jer vam ne dozvoljava da razumno razmišljate, da vidite kolika je opasnost zaista, ne dozvoljava vam ni da iole normalno živite.
Svojevremeno je na Internetu bilo moguće potpisati peticiju za strogu kontrolu ili, još bolje, zabranu potencijalno izuzetno opasne supstance dihidrogenmonoksida. Naime, ta supstavnca svake godine uzrokuje brojne smrtne slučajeve, izuzetno brzo stvara naviku konsumiranja (apstinencija će vas ubiti u roku od nekoliko dana), ako tu supstancu unesete u velikoj količini u tečnom stanju, možete se otrovati, pa i umreti, ako udahnete čak i malu količinu te supstance, možete se ugušiti, u gasovitom stanju može da izazove jake opekotine, često je sastavni deo tumora, nazivaju je i "hidroksilnom kiselinom" (jedan od glavnih sastojaka kiselih kiša), doprinosi i eroziji zemljišta i efektu staklene bašte. Zaista opaka stvar, zar ne? Nije ni čudo da je mnogo ljudi potpisalo peticiju.
Oni koji pamte dovoljno hemije iz osnovne škole da bi znali šta dihidrogenmonoksid znači, ili koji su jednostavno prepoznali "opake osobine" ove visokorizične supstance, mogli su na prethodni pasus da se nasmeju – jer je ta potencijalno visokorizična supstanca najobičnija voda. Opisani primer pokazuje kako je bilo šta moguće pokazati visokorizičnim i tražiti zabranu toga ako se prikaže na jednostran način – i koliko bi takva zabrana bila besmislena.
Rizik postoji. Dokle god ste živi, rizikujete. Ipak, to ne znači da treba živeti u strahu, niti panično izbegavati sve za šta vam kažu da bi moglo da bude rizično. Jer, ako tako panično izbegavate sve, izbegavate i život – onda kad izbegnete život, zaista više neće postojati rizik po vas.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Rizik iz neznanja ili pravilno uočavanje rizika i djelovanje u skladu s tim, pitanje je sad. Fobije zaista nisu rješenje, a ni predočavanje nekome propasti svijeta mada se kreće u tom pravcu i ne traži savjet od vas; dajete mu, nije da ne dajete, ma koliko ne bilo uputno što uključio vas je u sve što vam „smeta“ pa opet ne, kad odmah zatim isključio vas je iz svog života kao nepodobnu stvar i opasnu za kraj po kojem se ipak krećete vi, potencijalna opasnost po m(b)rak iz neljubavi kako za koga. Na vama je da se odlučite za slobodu izbora sopstvenog mišljenja, naravno, između njegovog i svog uvijek je odstupnica kao prava mjera stvari u opticaju. Drugim riječima, na meni je da se, pazite ovo, sama odlučim na rastavu starog i dobrovoljni ulazak u novi poslije njega sigurno i zagarantovano; inače, ostajete u nebranom grožđu i neupareni. Ali, ja ipak ne bih ovako.