Situacija u kojoj ženi na ulici muškarac dobacuje sugestivne komentare još uvek je tretirana kao nešto „normalno“, događaj koji bi žena trebalo da, prema opšteprihvaćenom mnjenju, prihvati kao kompliment i produži dalje. Slične stvari dešavaju se svakodnevo i predstavljaju obrazac koji se obnavlja: mlađe generacije sasvim će lako prihvatiti ovakav model ponašanja, po ugledu na one starije. Tako žena često dolazi u situaciju da su joj pripisivana različita imena, od onih „životinjskih“ pa sve do naziva (intimnih) delova tela. Kada se ovome dodaju zvižduci, grimase, poljupci i druge manifestacije mužjačkog ushićenja kojima su verbalni komentari najčešće propraćeni, slika „komplimenta“ postaje upotpunjena: ipak, većina žena nekako ne ume da uživa u opisanim situacijama.
Iako će brižne majke savetovati svoje kćerke da na slične provokacije ne reaguju, ubrzaju korak i prođu kao da ništa nisu čule, takvo ponašanje u osnovi je pogrešno. Osobu koja dobacuje treba svakako opomenuti, naravno – ne istim rečnikom. Obrnuto ponašanje – saginjanje glave i ćutanje – neretko ženu stavlja u poziciju žrtve i ostavlja gorak ukus u ustima. Jednom zasvagda, treba stati na put seksualnom ugrožavanju, jer će u protivnom večita pasivnost samo obnavljati već uspostavljene mehanizme seksualne agresivnosti.
Ukoliko muškarac ima neodoljivu potrebu da iskaže svoje divljenje, postoje drugi, nažalost zaboravljeni, načini. Uljudan kompliment, bez grimasa, divljačkog cerenja i sugestivnih pogleda, prijao bi svakome. Nažalost, ovakve suptilne metode izgleda da više ne funkcionišu u dobu u kojem je kultura komunikacije pojam davnog prošlog vremena.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.