Da li spadate među one koji su od ranog jutra u stanju da pevuše, smeju se, zvižduću? Oduvek ste se rano budile (možda, kao dete, i batine dobijale jer ste svojom ranom jutarnjom aktivnošću budile ukućane) i smatrate da je jutarnje izležavanje u krevetu čisto gubljenje vremena? Možda ste pak od onih koji jednostavno nisu u stanju da ustanu ujutro, a ako ste na to prinuđene (recimo, zbog posla), mrzovoljne ste i neraspoložene sve do sredine prepodneva, dok najzad ne uspete da se razbudite, a pre toga samo želite da vam se ljudi sklone s puta?
Nekada se smatralo da to da li ćete pripadati jednom ili drugom tipu, ili nekoj varijaciji između najviše zavisi od navika koje ste stekli u roditeljskoj kući, kao i da, ako se dovoljno potrudite, te navike možete i promeniti kako biste se prilagodile onima sa kojima živite. Može biti zaista nezgodno ako ste vi ranoranilac, a vaš partner ne može oči da otvori niti najjednostavnije uputstvo da razume pre podneva – tu može doći do prilično nezgodnih sukoba.
Najnovija istraživanja pokazuju (doduše, još uvek nezvanično) da je to da li ćete ustajati rano ili kasnije najviše stvar genetike, to jest da postoji specijalni gen koji ljude čini ranoraniocima. Tu se ne može nešto mnogo uticati – vreme ustajanja može se nešto malo pomeriti tamo-ovamo, ali nikakvo menjanje navika nije od stvarne pomoći. Osobu koja nema gen ranoranioca možete naterati da ustane rano, ali će se ta osoba osećati loše. Isto tako, i osoba koja ima gen ranoranioca može da pokuša da spava do podneva, ali joj takav san ili neće ni doći na oči, ili joj nimalo neće prijati.
Zato, ako živite sa osobom ili osobama kojima geni diktiraju ustajanje u drugačije vreme nego vama, potrudite se da izbegnete svađu i pokušajte da zajedničke aktivnosti planirate za vreme kada ste svi budni i za te aktivnosti sposobni.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.