Moguće je čuti izreku da ste stare onoliko koliko se osećate staro. To najčešće govore mlađe osobe starijim, da ih uteše, samo što to neretko baš i ne donosi utehu, plus navodi ljude da se žestoko potrude da slažu i sebe i druge.
Dama od osamdeset godina teško da će verovati u to da je neko star onoliko koliko se oseća starim. Njeno sopstveno telo joj to ne dopušta. Može ona i dalje da bude živa duhom, radoznala, da voli da putuje i uči nove stvari, i da joj učenje novog ide, ali njeno telo nije onakvo kakvo je bilo sa, recimo, dvadeset godina, i ona je toga i te kako svesna. Moguće je da se ona za svoje godine odlično drži – za svoje godine. Razlika ipak postoji, tako da izreka da ste onoliko stare koliko se starim osećate nije tačna.
Možda se misli samo na mladost duhom? Ali, šta mladost duha znači? Naivnost veoma mlade devojke? Osoba koja je doživela sedamdeset, osamdeset, devedeset godina starosti svakako nije ista duhom kao što je bila sa sedamnaest, osamnaest, devetnaest. Suviše je toga proživela, kroz suviše toga prošla, suviše je toga naučila. Može i dalje da bude živa duhom, to da, ali neće biti ista duhom kao dvadesetogodišnjakinja.
U tome nema ničeg lošeg. Izreka da ste mlade onoliko koliko se mlado osećate služi za tešenje, i implicitno je uvredljiva, kao da je starost nešto čega se treba stideti, pa, eto, niste vi stare ako se mlado osećate (ili ako se pretvarate da sebe smatrate mladom). Takva izreka nekad dovodi i do tužno-komičnih situacija, kada se starija osoba oblači i ponaša onako kako joj ne priliči. Nismo za striktno poštovanje pravila o tome u kojim se godinama šta nosi, ionako se i sama ta pravila menjaju, ali jesmo protiv neukusa i protiv toga da neka osoba nosi ono što joj loše stoji. To nije mladalački duh. To je lažiranje, neukus i očaj. A nema razloga za očajavanje.
Svako životno doba ima svoje prednosti i mane. Da nije tako, ne bi postojala česta želja: "Eh, da su mi one godine a ova pamet!" Godine, koje god da su, niti su nešto čega se treba stideti, niti nešto što bi trebalo kriti, a najmanje su nešto zbog čega bi trebalo lagati sebe. Vaše godine su vaš život, sve ono što ste dosad proživele, sve ljubavi, uspesi, razočaranja, tuge, sve ono čega ne želite da se odreknete, i čega i ne treba da se odreknete radi foliranja da se, zapravo, osećate kao šiparica. Vaše godine su, kao što smo i ranije pisali, razlog za ponos, i nešto do čega oni koji vam kažu da ste onoliko stare koliko se staro osećate tek treba da stignu – i tek će tada imati dovoljno znanja da vam o tome govore.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Zasto je „suviše“ doživela i proživela? Je l’ to znači da predugo hoda po zemlji? Kako Vi to mozete da procenite, šta je i koliko za nečiji život „suviše“? Za mene bi „suviše“ bilo samo da se nešto loše dogodi mojim bližnjima.
Potpuno je tačno sve što je napisano. Ovo bi trebali da pročitaju i oni mlađi a pogotovo stariji (kojima je neugodno što su stari), jer sve više „biti star“ postaje društveno neprihvatljivo, pa odatle i „utehe“ u stilu „star si onoliko koliko se osećaš“. Većna ljudi, a pogotovo mladih, nije edukovana da poštuje druge bez obzira na spoljašnjost i godine. Odgovor na to bi bio; ono što si sada ti – to sam nekada bila ja, a ovo što sam sada ja – to ćeš jednom biti ti. Jer to jeste tako.