Žeđ za slatkišima, u različitoj formi, prisutna je kod mnogih pripadnika ljudske vrste. Na listi najomiljenijih slatkih produkata, čokolada zauzima visoko (ako ne i prvo) mesto. U trenucima kada vam raspoloženje „opadne“ ili poželite da se, usled dokolice, razonodite, ništa ne izgleda lakše (i lepše) od posezanja za spasonosnom tablom čokolade.
Žene u proseku konzumiraju čokoladu u velikim količinama, iz više razloga: pored toga što zaista „podiže“ energetski nivo, čokolada poboljšava koncentraciju i utiče na poboljšanje raspoloženja. Generalno, pasiju prema čokoladi „priznaje“ 40% žena i 15% muškaraca. Postoje podaci da oko 50% žena na pitanje da li veće uživanje nalazi u konzumaciji čokolade ili u seksu, bira ovo prvo. No, pre će biti da je u pitanju (zlobna) spekulacija, mada je „strast za čokoladom“, mora se priznati, značajan faktor.
Istorijat čokolade počinje sa otkrivanjem Novog sveta, gde su Asteci vekovima uživali u blagotvornom dejstvu napitka od zrna kakaoa, koji su nazivali „čokolatl“. Sam latinski naziv za biljku kakao – Theobroma sasao – naznačuje „božansku“ prirodu čokolade: na grčkom theobroma znači „hrana bogova“.
Sastojci koji čokoladu zaista čine bogovskom su, pre svega, kofein, anandamid i feniletilamin. Svaki od ovih sastojaka ima pozitivno dejstvo: to se posebno odnosi na feniletilamin, koji se naziva „ljubavnim jedinjenjem“. Čokolada takođe povećava nivo endorfina, čime direktno utiče na nastanak lepog raspoloženja.
Kod nekih žena količina čokolade zavisi i od menstrualnog ciklusa: u vreme PMS-a potrebe za čokoladom prilično se povećavaju. To je sasvim normalan nusefekat, i treba ga razlikovati od pasije za čokoladom, za koju je već skovan nov termin – chocaholic…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.