Kako se uopšte izvodi ovaj zahvat? Tehničar pravi otvore na koži pomoću specijalne pulsirajuće igle (a da, ako se bojite igala, trajna šminka definitivno nije za vas), a onda u te otvore ubrizgava granule pigmenta. Postupak se izvodi pod lokalnom anestezijom (upotrebljavaju se gel ili krema), kako bi se ublažio bol. Za iscrtavanje jedne obrve ili gornjeg kapka (mislimo na liniju ajlajnera) potrebno je oko 40 minuta, a za bojenje usana nešto više.
Nakon izvršene tetovaže, koža postaje osetljivija i blago upaljena. Formira se krasta koja otpadne nakon nekoliko dana. U toku sledeće dve nedelje obavlja se još nekoliko tretmana, koji služe tome da intenziviraju ili koriguju boju šminke (kao što vidite, ne traje samo šminka – i sam proces traje). Boja se, kao što smo već rekli, zadržava između jedne i pet godina, u zavisnosti od jačine pigmenta i učestalosti izlaganja suncu. Posle toga, boja počinje da bledi, pa je neophodno ponoviti postupak. Neke žene postupak obnavljaju svake godine.
Pored mogućih komplikacija, treba uzeti u obzir da se trendovi u šminkanju brzo menjaju. Tako se može desiti da izgled za koji se opredelite postane „aut“ nakon nekoliko meseci – a vaša trajna šminka trajaće duže od toga i nećete moći da je promenite osim hirurškom intervencijom ili laserom. Plus, i lice se s vremenom menja – koža se opušta i konture lica menjaju, pa se sa njima „pomeri“ i šminka (to se naročito primećuje kod rumenila – šminkanja obraza – koje stručnjaci za trajnu šminku nikad ne preporučuju).
Sve u svemu, mada trajna šminka u nekim slučajevima može da pomogne, rizici nisu neznatni – kako estetski, tako i zdravstveni – pa je većina lekara iz „estetskih krugova“ ne preporučuje. Naravno, na vama je da se opredelite da li mogući boljitak opravdava rizik.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.