Taj zavodljivi izgled izloga… Odeća, cipele (joj, koliko različitih modela!), raznorazne stvarčice… Kad vidite sav taj šareniš po izlozima, nekad je zaista teško odoleti i ništa ne kupiti. Ovo je na sniženju, one cipele tako lepo izgledaju, a tek ona bluza (nije čak ni skupa!)… Zaista, kako odoleti?
Neke žene bi se, možda, upitale – a zašto uopšte odolevati, kada je šoping tako prijatan? Uđete u radnju, isprobate, dopadne vam se, pa kad dođete kući i raspakujete svoje novostečeno blago – milina! Nakratko, osećate se kao prava kraljica ili kao da ste lik u nekoj od serija i možete sebi da priuštite šta god poželite. Međutim, ne možete – previše šopinga jako loše utiče na vaš novčanik i na vaš budžet. Još ako kupujete karticom, nemate nikakav osećaj koliko ste potrošile – dok vam karticu ne blokiraju zbog prevelikih dugova. Dakle, još jednom – kako utišati glad za šopingom?
Postoji jedna prilično jednostavna „fora“. Izračunajte koliko zarađujete na sat (ili na dan, ako vam je tako lakše). Zatim pogledajte cenu tih prelepih cipela koje vam se toliko sviđaju (već imate petnaestak pari, ali ove su taaako lepe!). Ako je potrebno, upotrebite i digitron; u svakom slučaju, izračunajte koliko morate da radite da biste zaradile samo za te cipele.
Jednom kada izračunate da morate da radite 25 dana, osam sati dnevno, samo da biste kupile taj par cipela, te cipele nekako više ne izgledaju tako lepo, zar ne? Neće naprasno postati ružne, ali, nekako, ne čini vam se da su baš toliko lepe da biste dirinčile 25 dana samo i jedino zato da njih kupite (ovde ne spadaju hrana koju i dalje morate da jedete tokom tih 25 dana, niti računi, koje i dalje morate da plaćate, ni veš, čije pranje i dalje košta…).
Ovakva taktika neće vas baš uvek sprečiti da kupite ono što vam nije zaista neophodno, ali će vam makar delimično utišati glad za šopingom i prilično pomoći vašem budžetu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Dobra taktika svakako utišava glad za šopingom, ali prazan frižider budi onu pravu aždaju. Bolje dići i kredit i pare potrošiti na stvarno – nešto. A ne sve skrckati na preskupu hranu i ništa. Grickaš, grickaš, pa nagrickaš; ovako bar moraš da vratiš, ali i imaš, bar taj frižider koji ćeš polako da puniš i prazniš, a ne navrat-nanos napuniš stomak kao kakav poljski siromašak koji je u praznoj prodavnici sanjao kobasice i socijalu.