Ne baš mali broj žena ima priličnu fobiju već i od same ideje da u restoranu sede same. U redu, jeste zanimljivije u društvu i prijatnije je. Jeste lepše kad ste u restoranu sa svojim dragim, ili sa prijateljima, ili roditeljima, ili rođacima – sa nekim. Ipak, priličan broj žena ne oseća se samo manje prijatno kada same jedu za stolom u nekom restoranu – osećaju se loše. Pogrešno. Osećaju se kao da su sve oči uprte u njih i kao da svi, i osoblje i gosti, misle: „Vidi kakva jadnica, sedi tamo sama!“ Zato će radije izabrati varijantu tipa pekara ili Mekdonalds ili sendvič sa kioska, nego normalan obrok u restoranu, čak i ako im obrok u restoranu finansijski ne predstavlja problem.
Šteta je tako razmišljati, jer i biti sam za stolom može da bude interesantno, da i ne spominjemo da će restoranska hrana ipak biti zdravija varijanta od brze hrane ili testa iz pekare. Uverenje da svi baš vas posmatraju uopšte nije tačno; niti će konobari o vama misliti kao o jadnici (za njih ste vi gost restorana koji će platiti za obrok isto kao i bilo koji drugi), niti će to misliti ostali gosti u restoranu (oni vas najverovatnije neće ni primetiti; eventualno se može desiti da neka žena primeti njoj interesantan detalj vaše garderobe, ili vaše cipele, ili vašu frizuru, ili da vas na trenutak primeti neki muškarac). Možete biti sasvim sigurne da time što ste same u restoranu nećete biti u centru pažnje, sa izuzetkom konobara koji vas u tom trenutku uslužuje.
Svejedno, vas užasava ideja da ste same za stolom! Evo nekih taktika kako da ublažite ovaj osećaj. Jedna mogućnost je da se igrate: zamislite da ste upravo doputovale iz nekog drugog grada (ili iz druge zemlje, zašto da ne?) i da ovde nikog ne znate – onda ne biste imale izbora, morale biste da ručate ili večerate same.
Druga mogućnost je da popričate sa konobarom o vinu ili o tome šta bi vam preporučio. Možete popričati i sa osobom za susednim stolom i pitati je šta je posebno dobro u tom restoranu, šta bi vam ta osoba preporučila. Još jedna mogućnost jeste da posmatrate ostale goste restorana i zamišljate njihove životne priče (potpuno je nebitno da li ćete „potrefiti“ ili ne).
Ukratko: nemojte samo da pognete glavu i zaokupljene mračnim i deprimirajućim mislima, navalite na obrok. Od toga ćete se zaista osećati usamljeno. Umesto toga, gledajte oko sebe, usredsredite se na ono što se dešava oko vas. Ako tako postupite, osetićete kako usamljenost polako nestaje i to što ste same u restoranu biće vam još jedno zanimljivo iskustvo.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.