Žene se ponekad ponašaju kao da imaju telo od plastelina: od korseta pa do danas popularnih „utezala“ za stražnji deo tela, prisutna je teza da sopstveno telo treba sapinjati/razvlačiti/modelovati tako da izgleda barem delimice slično izazovnim (i često plastičnim) telima zvezda. Moda brushaltera tu igra pozamašnu ulogu – iako je delovalo da protestna spaljivanja tokom šezdesetih zauvek proteruju ideju o ukalupljivanju ženskih grudi, renesansa brushaltera početkom devedesetih (histerija alla wonderbra) ponovo je ustoličila nj. v. brushalter na tron.
Ova moda traje još od antičkih dana i vremena kada su Grkinje i Rimljanke nosile odgovarajuću traku preko grudi. Prvi patent brushaltera pripada Marie Tucek, koja je 1893. napravila model sličan današnjem. Od tada je oblik brushaltera uznapredovao, da bi danas došlo do prave eksplozije boja, oblika i materijala.
Tehnologija izrade brushaltera takođe je evoluirala. Tzv. bioničke komponente skupih modela prilagođavaju se obliku samih grudi i stvaraju „realniji“ utisak. Međutim, jeftinija (i za mnoge jednako efektna) „mega“ varijanta od svih oblika i veličina grudi pravi jednu poželjnu varijantu.
Ipak, ova „estetska“ komponenta brushaltera ima nekoliko mana. Najveća je, svakako, to što se sa skidanjem brushaltera skinu i grudi. Razumljivo je, takođe, da ženama sa većim grudima brushalter pomaže da lakše obavljaju neke aktivnosti. No, to ne važi za sve, te je indoktrinacija (koja počinje obično u detinjstvu) tipa „treba da nosiš brushalter da bi sačuvala zategnutost grudi“ – pravi nonsens.
Jedna (prijatna) mogućnost podrazumeva da prestanete sa nošenjem brushaltera. Zanemarite malograđanštinu i protest okoline – u duhu šezdesetih, dopustite svom telu da se konačno prirodno oseća.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.