Vladeta Jerotić bio je naš znameniti akademik, a morate pročitati šta je on govorio o ljubavi, kako muškarca i žene, emotivnoj, fizičkoj, tako i ljubavi roditelja prema deci…
Akademik Vladeta Jerotić rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, gde je završio osnovno obrazovanje i pohađao Drugu mušku gimnaziju i Medicinski fakultet, na kojem je stekao diplomu psihijatra. Specijalizovao je neuropsihijatriju i psihoterapiju u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj.
Vladeta Jerotić je stvorio obimno i složeno delo iz oblasti psihoanalize, psihoterapije, filozofije, religije i književnosti.
Preminuo je septembra 2018. godine, a njegove mudre reči i citati i danas se pamte i pišu za sve buduće generacije što dolaze.
Citati Vladete Jerotića o ljubavi
Čovek je zadovoljan i naslađuje se kada ga neko voli, ali je radostan kada on voli. Ljubav i radost svakako su čovekove osobine i doživljaji koji ga čine najvećom snagom prirode.
Prirodnoj težnji prema ljubavi potrebni su povoljni uslovi za razvoj. Jer voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i – opraštati mu. Nije, doduše lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude.
Ne znam da li je ijedan čovek u stanju da voli ako nije bio voljen. Ili na drugi način, koliko smo i sa kakvom snagom u detinjstvu bili voljeni, toliko i mi volimo druge.
Pokorni smo iz straha, a poslušni iz ljubavi.
Ako nema vere, nade i ljubavi, a odavno nema, traženje smisla je u zadovoljstvu, zadovoljenju nagona i površnih senzacija.
Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo, već i da ga zavolimo upravo onakvog kakav jeste, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude. Zato, ako nekoga stvarno volite, pokušajte da ga promenite svojom ljubavlju, a ne ultimatumima.
Ukoliko su želje intenzivnije, utoliko je i strah jači.
Ako ste usamljeni, to je zbog toga što ste sami sebe izolovali, ako ste dovoljno skromni nećete nikada ostati usamljeni. Pokušajte da siđete i naučite skromnost i nećete nikada više biti sami.
Ukoliko majka svojom ljubavlju prema detetu ispoljenom dojenjem, brigom i privrženošću (ne i preteranom brigom, jer je ta briga onda znak neurotičnog straha kod majke) – ovoj majčinoj ljubavi ubrzo se pridružuje i otac – ostanu dosledni u ispoljavanju istinskih osećanja prema detetu (ostajući stalno privrženi jedan drugom u ljubavi) – stvoreni su, povoljni uslovi da vera deteta u život ostane u njemu trajna.
Niko poludeo nije od apstinencije – to vam kaže Vladeta Jerotić.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Bio sam prisutan na stručnom sastanku lekara kada je velikan izgovorio sledeće:“Ništa užasnije nisam video nego mulata u Parizu koji je podjednako uspešan u seksualnim odnosima sa ženama kao i sa muškarcima“. U jednoj rečenici je bilo obuhvaćeno rasističko, antizapadno, homofobno, i ksenofobno stanovište. Zaista hrišćanski. A zar ne bi lepše zvučalo: hrabri ratnik branitelj je sišavši sa planine u opkoljeni grad podario oslobodjenim ženama ono što im je dugo nedostajalo a malo se zaneo pa na krilima pobede podario isto i zarobljenom neprijatelju koji govori istim jezikom i veruje u istog boga samo na malo drugačiji način, a obojenih srećom nije bilo ni na jednoj strani. Predmet se zvao: pastirska psihologija
Ja imam puno dece i sve stizem i ostvario sam se kao svetski naucnik. Deca su mi samo bila podrska i snaga da idem napred. Nikada nisam kao devijantne urbane sponzoruse svoje dete ostavljao dadiljama, vrticima i u boravcima. Iz komentara predjasnim svima je jasno koliko imamo jos u drzavi alimentacionih sponzorusa kojima su zivoti sadrzajni ako nemaju decu. Moram se pozvati na akademika Beckovica, koji je jednom prilikom konstatovao da dok nam je Neretve, bice i ciscenja drustva od alimentacionih sponzorusa koje do velikih rezultata dolaze ne stvarajuci decu i cuvajuci kerove.
Da, jer bi im deca smetala u ostvarivanju njihovih naucnih dostignuca. Njihovi zivoti su ipak bili sadrzajni.
Jerotic je mogao u zivotu mnogo, mnogo vise da doprinese, da edukuje ljude, da bude pragmatican, da njegove aktivnosti budu inkorporirane u skolski sistem, ali ga je na zalost crkva i religija uzela pod svoje.
Interesantno – najumniji ljudi nisu imali djece: Njegoš, Tesla, Ivo Andrić, Vladeta Jerotić …..